Izvor: Vesti-online.com, 06.Nov.2013, 05:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zbogom, Evropo!

Neviša Jenić se vratio u Homolje posle 30 godina rada u Cirihu i otvorio hotel u selu Ždrelo, njegova baka Radmila radila je 15 godina u Austriji, a otac Nikodije je bio nekoliko godina u Italiji i Austriji.

Neviša i Lolica Jenić

 

U miru šuma, na obroncima Homolja, a iznad modernih kuća, elektro i telefonskih vodova, tišina priča legendu o selu Ždrelo. Istorija se isprepletala sa narodnim predanjem nadomak Petrovca na Mlavi. Poslednjih godina Ždrelo >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << je bljesnulo novim sjajem zahvaljujući lekovitoj termalnoj vodi, pa turizam doživeo procvat. Svaka druga kuća je dijasporska, ali mnogi od onih, koji su sreću potražili u tuđini, danas se vraćaju i ulažu teškom mukom zarađeni novac u rodno Ždrelo.

 

Počeli naopako

- Ipak, mnogo sam pogrešio, jer sam doskora uglavnom sav novac ulagao u kuću, koja je nekoliko kilometara dalje od hotela, pa tek onda u zemlju i poljoprivrednu mehanizaciju. Da smo odmah uložili u posao, bilo bi bolje i za nas, ali i za privredu Srbije - kaže Neviša, ali nikad nije kasno za novi početak.

U Ždrelu su rođeni i Neviša Jenić i njegova supruga Lolica. U potrazi za boljim životom Neviša se početkom 80-ih godina prošlog veka uputio u Italiju i tamo radio nekoliko sezona, ali kad je shvatio da neće dobiti papire, ali i da ne zarađuje mnogo više nego što bi to bilo u zavičaju, vratio se u Ždrelo.

- Moj pokojni šurak Dragiša je tada živeo u Cirihu. Sredinom 80-ih Dragiša je došao na letnji odmor u zavičaj i reč po reč, predloži mi on tada da krenem po sreću u Cirih. Posle kraćeg većanja Lolica i ja se dogovorismo da odem i izvidim kako je, pa ako je dobro da dođe i ona. Tako pođoh sa Dragišom na jednu sezonu u Cirih - seća se Neviša.

 

- Otišao sam na jednu sezonu, ali kad mi se pridružila i Lolica, ostadosmo godinama. U Ždrelu smo ostavili sina Željka i kćerku Tijanu, koja danas ima 30 godina. Povremeno su nas posećivali, ali Tijana nije želela posle završene škole u Petrovcu na Mlavi da nam se priključi, a Željko jeste, mada mu se dijasporski život na švajcarski način nije dopadao. Željko se oženio Manuelom, ostao je da živi u Cirihu i dobio sina i ćerku, a Tijana se udala u Petrovcu na Mlavi, gde živi i danas i ima dve ćerke.

 

 

Sve što je zaradio tokom 30 godina rada u inostranstvu, Neviša je uložio u hotel u Ždrelu. On je treća generacija Jenića koja se okušala u inostranstvu.

 

- Moja pokojna baka Radmila takođe je provela 15 godina u Austriji, ostala je udovica u 22. godini, jer je moj deda poginuo u ratu. Želeći da svojoj deci omogući bolji život, početkom 70-ih godina, ona je otišla u Inzbruk i tamo je radila 15 godina sve do penzije. Očito mi je ona utrla dijasporsku stazu - kaže kroz osmeh Neviša.

 

Otac je pokušao da živi u inostranstvu, ali je brzo odustao.

 

- Moj otac Nikodije i majka Jelena, bavili su se poljoprivredom. Istina, otac je pokušao da nađe sreću u inostranstvu i kraće vreme je proveo u Italiji, pa malo i u Austriji, ali je brzo odustao. Shvatio je da mu nedostaju njegove njive i sokaci. Više nije ni pokušavao da ode u inostranstvo i dan-danas voli da obrađuje zemlju, mada ga sad već godine pritiskaju, ali i dalje čačka oko zemlje - kaže Neviša.

Nastavak na Vesti-online.com...