Izvor: Vesti-online.com, 14.Avg.2010, 11:43   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zbog uloge četiri godine krezav

Kad je došao na audiciju za seriju "Selo gori", Radoš Bajić je video da mu fali zub i rekao da tako ostavi dok ne završi snimanje... Na ulicama Rovinja su me zaustavljali Hrvati i delili poklone, bilo mi je drago što smo i tamo popularni

Dramatičniju scenu za sina Dragana ni Radoš Bajić ne bi mogao da smisli. Glumcu Nenadu Okanoviću je pozlilo usred razgovora za naše novine. "Ja se izvinjavam, jedva funkcionišem, jedva pričam", požalio se. Supruga Željana mu je dodala >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << kesicu sa kafanskim šećerom.

Dodik mu otvorio fabriku

- Milorad Dodik je došao da otvori našu fabriku za proizvodnju ekološkog goriva zato što je to bila jedna veća investicija u istočnoj Bosni. Zaposlili smo 25 radnika. Bio sam u odelu, dolazi premijer, ne mogu da dođem bilo kako. On mi kaže: "Ja tebe znam", a ja mu odgovaram: Znam i ja vas, premijeru, ali se nismo još upoznali. Posle mi je rekao da me zna iz serije, gledao je "Selo gori".

Sedeli smo na splavu, na Dunavu, u vrelo jutro. Uzeo je šećer, ali i dalje mu nije bilo dobro. Čitavog prethodnog dana snimali su "Selo gori, a baba se češlja", desetak sati po tropskim vrućinama. A onda su se do duboko u noć opraštali od dela ekipe koja je završila rad u seriji. Samo je malo dremnuo u kolima. Bio je iscrpljen. Željana ga je prvo odvezla do lekara, pa kući. Odložio je planiran put. Sve nas je prepao, ali se brzo oporavio.

Na iskrenost i mišiće je dobio i glumu i Željanu. Njoj se toliko dugo i uporno udvarao da je shvatila da je čovek njenog života, a i pokojnog Danila Lazovića, sjajnog glumca, ubedio je da ga pripremi za prijemni ispit.

Zato mu se prvi sin zove Danilo, po Lazoviću, a drugi po krsnoj slavi Svetom Trifunu koja slučajem, eto, pada na Dan zaljubljenih. Nikad nije izjavio, mada su novine tako pisale, da će treće dete nazvati po Radošu Bajiću zato što bi i Željana i on ovog puta želeli devojčicu. Teško da bi ćerku iz zahvalnosti nazvali Radoš, iako Nenad stalno priča da bi, bez sina Dragana, uloge koju mu je baš Radoš dao u najgledanijoj televizijskoj seriji, život Okanovića bio sasvim drugačiji. Ako ništa drugo, još bi ga zvali Nenade. I imao bi sve zube u glavi!

Kad je došao na audiciju za seriju, Radoš ga je pitao da li mu to nedostaje zub, a on se sav u neprilici pravdao da nije imao vremena da svrati do zubara, ali odmah posle kastinga će sve da sredi, samo neka oni njega odaberu. Radoš mu je predložio da tako ostavi, pošto fino ide uz lik, samo malo, dok ne završi snimanje.

Osta Nenad četiri godine bez novog zuba, ali dobi novo ime, sin Dragan. Kažu da ga i rođena majka tako zove, toliko se taj lik ugnezdio međ' narod.

- Sad ću bar moći da odem kod zubara - smeje se Nenad.

Glumac Nenad Okanović bira kad će i šta da igra. Odbio je ulogu u domaćoj sapunici "Jelena". Nije hteo da mu to bude početak. Igrao je u pozorištu, u "Paklenoj pomorandži", "Leptirici", "Hobitu", u "Žabaru", "Zločinu i kazni", "Šest lica traže pisca", i u "Jagodi u supermarketu", a sad snima film "Vir" i završava "Selo gori".

Glumu je "povukao" na majku koja je amaterski glumila u kraljevačkom pozorištu. Iz Vrhpolja je poneo lepo vaspitanje, iz Azbukovice ljubav prema glumi, iz Ljubovije šeretluk i nestašluk.

Neprekidno putuje. Firma im je u Zvorniku, roditelji u Ljuboviji, oni u Beogradu, snimanje na terenu.

Stroga profesorka Karanović

- Mira Karanović je super profesor. Stroga je, sve vreme je bila na distanci s nama. Radimo film "Vir", u našoj produkciji, zvali smo Miru da nam pomogne i ona je pristala, došla je i pošto smo imali zajedničku scenu na snimanju, a ona, kao da smo se opet vratili u školu, kaže: "Nenade, ne možeš tako, ne ide to..."

- Baš su nas emocije povukle pri kraju snimanja serije "Selo gori". Manda se rasplakao, Olga isto. Nisam očekivao da ću tako emotivno doživeti taj rastanak. Videćemo se mi, svi smo tu, ali završava se jedan period života, tako da smo to teško emotivno podneli. Bio je sastanak produkcije zbog nekih problema na snimanju i kaže naš šef scene: "Čekajte, bre, ljudi, ovi na "Farmi" mesec dana, pa hoće da se pokolju, a mi četiri godine, gledajte kako funkcionišemo!"

- Sin Dragan i ja imamo neke zajedničke crte. Mislim da je on dosta uspešan u životu. On po meni predstavlja oličenje dobrote. Najbolje se nauči kad sami lupite glavom o zid. Često sam lupao glavom o zid, ali mislim da nijedna škola nije skupa ako se nauči, mada nekad strada zid, a nekad, bogami, i glava.

Susret sa Džonijem Depom

- Džoni Dep je za mene sjajan glumac. Imao sam sreću da ga upoznam na Kustendorfu. Kad sam došao pred njega, osećao sam se kao dete. Znam kad ekipa serije "Selo gori" dođe u neko mesto, pa klinci ne mogu da pričaju od uzbuđenja kad me vide, e takav sam ja bio pored Džonija.

- Svi glumci žele da budu u centru pažnje. Uvek sam smišljao šta ćemo da radimo, bio sam kolovođa, ali ništa od toga što smo radili u srednjoj školi nije bilo toliko zlo. Znate, organizujemo se, pa svi dođemo u školu, na čas, u odelima, sa kravatama! Imali smo dobru žensku košarkašku ekipu u Ljuboviji, bio sam vođa navijača, to je bilo i u osnovnoj školi, pa smo bili kažnjavani zato što smo bili malo vulgarni. Sve se na tome završavalo.

- Moja majka Dragica je bila pozvana da igra u filmu "Bitka na Neretvi". Igrala je u kraljevačkom pozorištu. Tada je bila baš mlada, išla je u srednju školu. Deda moj, otac njen Radenko je bio veoma strog, stari komunista i nije joj dozvolio da igra u filmu. Tu se završila njena glumačka karijera. Kad sam ja upisivao glumu kaže deda mojoj mami: "Daco, ja da se pitam, ja ga ne bih pustio." A moja majka kaže: "E, Radenko, srećom, ti se sad ne pitaš ništa."

- Kad sam bio gimnazijalac, posle predstave sam prišao Danilu Lazoviću. On i Miša Janketić su radili dve monodrame. Zamolio sam ga da me sprema za prijemni na Akademiji, a on me je odgovarao: "Šta će ti to, idi, bavi se nekim normalnim poslom." Ali, ja sam bio uporan. Ostavio mi je svoj broj telefona. Zvao sam ga svaki drugi dan. Na kraju me je pozvao da dođem kod njega, u Vrčin. Ostao sam kod njega 25 dana. Živeo sam sa njegovom porodicom, hranio se. Preko dana sam se spremao, a uveče im prikazivao. Stvarno ima divnu porodicu. Mi se i dan-danas družimo. A Danilo je sve to uradio bez ikakve nadoknade, onako. Samo smo jednom zajedno igrali u "Jagodi u supermarketu". Bilo mi je mnogo teško kad je otišao. To je tragedija. O tužnim stvarima ne volim mnogo da pričam.

- Sa svim kolegama sa klase sam u dobrim odnosima, sa jednim sam čak i kum. Žarka Lazića, ovog dečka što vodi emisiju "U tuđoj koži" na "Pinku", sam ja venčao. Bili smo dobra i složna klasa. Jednom sam na ispitu radio Čehovljevog "Medveda". Taj lik je dosta grub. Uzeo sam stolicu, iz sve snage je podigao i - odvalio je! Krenulo mi je sve lepo, baš kako sam zamišljao. Imao sam svoju pozorišnu trupu "Duplo dno" u kojoj sam igrao u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu. Tu sam najviše naučio da radim. Na Akademiji sam bio malo lenj, ali pošto smo u trupi sve sami radili, komplet produkciju, naučio sam da zapnem. Posle toga je došao film "Guča", pa serija "Selo gori", tako da sve ide nekim svojim tokom. Nisam imao praznog hoda nijednog trenutka.

- Volim da radim sa celom ekipom serije "Selo gori, a baba se češlja". Radoš je napravio odličnu podelu, a to su sve dobri ljudi. Oni su mi dosta pomogli zato što su me prihvatili kao sebi ravnog i onda sam mogao još više da dam. I Manda i Olga i Radoš i Dragan Nikolić, Ljilja Stjepanović, Mirko Babić. Dragan Nikolić je veliki profesionalac, čovek koji može da služi za ugled mladim glumcima kako se treba ponašati. Ja sedim u kući, čekam svoj red, a on dole snima. Vraća se u kuću i kaže: "Ajde sine Dragane, ajde dole, zovu te." I ja trčim, siđem, kažem, da, a oni me gledaju bledo i kažu mi: "Niko te nije zvao." Gaga te stvari uvek radi. I dozvoljava da se šalite na njegov račun.

- Radošu Bajiću kao reditelju sigurno pomaže to što je glumac, jer daje sjajna uputstva. To se vidi u seriji, vidi se kako ljudi igraju. On je veoma kreativan čovek i tu nema greške. A i veoma uspešan menadžer. I to je dokazao. Ja ga zovem čiča, a on mene čičino. To je najjednostavnije da vam kažem kakav odnos imamo. Baš prisan.

- Kada sam bio u Rovinju na modnim revijama sa drugarima Ivanom Ivanovićem, Ivanom Zeljkovićem, Zekom milionerom, zaustavljali su me ljudi na ulici, Hrvati, dobijao sam poklone. Nisam očekivao da je serija i tamo popularna.

- Željana i ja smo zajedno 13 godina, od 1997. To je gimnazijska ljubav. Nije mi bilo lako. Mučio sam se da je ubedim da imam ozbiljne namere. Kad sam je prvi put pitao da se zabavljamo, ona me otkačila. Bio sam uporan, jedno tri meseca je to trajalo i posle, eto, počeli smo da se zabavljamo i onda je sve krenulo svojim tokom. Pet godina smo u braku, ali taj dan venčanja zaboravimo da proslavimo. Pamtimo 22. mart kad smo počeli da se zabavljamo.

- Kod nas u kući je sve dogovor. Moramo svi da se složimo i to ne samo Željana i ja, nego i moja majka i otac i burazer. Hvala Bogu, imamo divnu familiju. Moj stariji brat i ja imamo sjajan odnos, radimo zajedno u fabrici u Zvorniku. Čujemo se svakodnevno, pomažemo jedan drugom, zajedno i putujemo. Evo, sad, 20. avgusta idemo zajedno na odmor, moja žena, ja, njegova žena, on, moja majka i moj otac. Idemo u Vijetnam.

- Strožiji sam roditelj od Željane. Mislim da disciplina mora da postoji. Retko sam besan, a kad pobesnim, dolazi do afekta. Onda mi padne klapna na oči i ne znam ni šta radim, ni šta govorim, ništa. Ali, veoma su retke te situacije u životu, kad mi neko povređuje porodicu, takve stvari. Kad mi ugrožavaju moju auru. Mene ne mogu da iznerviraju ljudi do kojih mi nije stalo. Najviše mogu da vas iznerviraju oni do kojih vam je stalo.

Nastavak na Vesti-online.com...