Izvor: Blic, 20.Avg.2009, 13:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zbog tajkuna kraći za 2,5 miliona evra
Bač - Od 10.000 hektara soje, koju su zasejali u opštini Bač, paori bi mogli lepo da zarade da tajkuni nemaju izvozni monopol na ovu u svetu veoma cenjenu poljoprivrednu kulturu. Uzgajivači soje iz bačkog „Zadrugara" kažu da na svaki rod soje monopolisti stavljaju šapu, pa trećina novca od izvoza završi u džepovima tajkuna.
Uzgajivači iz „Zadrugara" naglašavaju da sa 10.000 hektara pod sojom ove godine očekuju rod od 2,5 tone po hektaru, ukupno 25.000 tona. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Ako soju prodaju na domaćem tržištu, neće dobiti više od 200 evra za tonu, što je ukupno pet miliona evra. Ukoliko bi sav rod prodali u inostranstvu, dobili bi 300 evra za tonu, odnosno 7,5 miliona evra za sav rod. Ali, kažu u „Zadrugaru", monopol na izvoz soje drži nekoliko tajkuna, što proizvođačima smanjuje zaradu za 2,5 miliona evra.
- Ove godine pšenica je za proizvođače bila čist gubitak i zato sa nadom čekaju kosidbu soje. Od toga zavisi kako će živeti 500 porodica koje su članice naše zadruge - kaže Miloš Vuković, direktor „Zadrugara".
Vuković dodaje da je ove godine rod podbacio u Brazilu i Argentini, od čije proizvodnje zavisi koliko će soja koštati na svetskim berzama. U Zapadnoj Evropi, u kojoj se pravi mnogo proizvoda od humane soje, zbog slabog roda u Južnoj Americi, cene će dostići najmanje 300 evra za tonu. Uprkos tome, proizvođači iz Bača neće moći da dobiju više od 200 evra po toni, navodi direktor „Zadrugara".
- Mnogo očekujemo od ovogodišnjeg roda, jer u ovom kraju svako domaćinstvo pola poseda ima pod sojom. To je dobra kulturu jer u našem kraju rod retko kada podbaci - kaže zadrugar Vinko Osičan.
Jovo Kondić ponavlja stav ostalih proizvođača, koji će za desetak dana početi kosidbu ove poljoprivredne kulture, da će od roda najmanje zaraditi paori.
- Izvoz poljoprivrednih proizvoda je u rukama nekoliko povlašćenih monopolista. Zvanično ne postoje prepreke da male firme izvoze, ali postoji mnogo načina da se spreče u tome. To se čini izvoznim kvotama, prave se problemi na carini, na fito pregledima, svi rade za monopoliste - kaže Vuković.
Najgore prolaze mali proizvođači poput „Zadrugara", a udruženja koja okupljaju 20 do 30 zadruga verovatno će dobiti dva do tri evra više.
- Naši članovi će dobiti manje i od kolega u drugim zadrugama. Nemoćni smo jer nas država ne štiti. Niko ne razmišlja šta će biti kada zbog toga ljudi prestanu da se bave poljoprivredom. Zar da zbog desetak tajkuna strada toliko ljudi i toliko sela - kaže proizvođač Osičan.
Direktor „Zadrugara" upozorava nadležne da mali paori prodaju zemlju i odlaze u nadničare. Posle njih, počeće da propadaju posednici koji imaju po 100 jutara zemlje, jer ne mogu da opstanu bez menadžmenta. Jedino im je rešenje da se udruže u zadruge, smatra Miloš Vuković.
Soju traže zbog visokog kvaliteta
Među najkvalitetniju soju u svetu ubraja se rod iz „podunavskog ćoška" u Baču. Ovoj kulturi odgovara visoka vlažnost u tom regionu.
- Država je dobro učinila kada je sprečila proizvodnju modifikovane soje od koje se pravi sačma za stoku. Za humanu upotrebu naša soja je jedna od najboljih u svetu i veoma je tražena - kaže Miloš Vuković.
