Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 13.Maj.2020, 14:46

Zbog pandemije moguće da bude još 400.000 siromašnih na Zapadnom Balkanu

Vodeći ekonomista Svetske banke za Zapadni Balkan, Enrike Blanko Armas, ocenio je danas da bi ove godine u celom regionu, kao posledica gubitka posla i nedostatka finansija zbog pandemije, moglo da se pojavi oko 400.000 novih siromašnih građana.

Biće pogođeni pre svega neformalni sektor, odnosno oni građani koji nisu zvanično zaposleni i rade u sektoru "sive ekonomije", koji ne može da uživa privilegije mera koje države obezbeđuju ali i oblasti koje su najviše najpogođenije, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << poput turizma...

"U ovom trenutku prvo što treba da uredimo je radno zakonodavstvo, kako ljudi ne bi ubrzano gubili radna mesta i visinu primanja", poručio je Armas.

Od 3,7 do 4 miliona ljudi koji rade u Evropi a dolaze sa Zapadnog Balkana, verovatno će izgubiti posao, ocenio je danas Armas.

Zato, nastavak strukturnih reformi na Zapadnom Balkanu i Srbiji, digitalizacija poslovanja preduzeća, ulaganje u "zelenu energiju", i kreiranje novih radnih mesta, način je kako da se povrate izgubljena ali i očuvaju postojeći poslovi, poručila je Žužana Hargitai, direktorka EBRD-a za Zapadni Balkan.

Na onlajn panelu Predstavljanje regionalnih ekonomskih perspektiva EBRD-a za maj 2020. i okruglom stolu sa MMF-om i Svetskom bankom na temu "Povratak poslu kao i obično - Ekonomije Zapadnog Balkana nakon pandemije koronavirusa", istaknuto je da države ZB moraju snažno da odgovore na krizu izazvanu pandemijom.

Hargitai kaže da se nada da pandemija Covid-19 neće voditi ka "nacionalizaciji" regionalnih politika, već da se mora raditi na zajedničkoj saradnju u regionu.

"Države u regionu znaju kako izgleda regionalna saradnja i nadamo se da će nastaviti u tom smeru kako bi dodatno osnažile regionalno povezivanje", rekla je Hargitai.

Fokus regiona mora biti i dalje ka međusobnoj trgovini a to je prema njenoj oceni glavni adut za oporavak ekonomija.

"Bitno je da infrastrukturni projekti nisu zaustavljeni. Bitno je javno-privatno parntnerstvo i kofinansiranje, kao i finansiranje manjih opština", ukazala je ona uz podsećanje da EBRD finansijski podržava brojne projekte u regionu.

Važno je ulagati, kaže u digitalizaciju javnih uprava, nastaviti strukturne reforme i povećati ulaganje u "zelenu energiju" kako bi se povećao nivo zapošljavanja građana na ZB.

Skreće pažnju na to da će lokalne samouprave zbog posledica pandemije imati sporiji razvoj zbog manjeg priliva u lokalne budžete po osnovu poreza.

"Digitalizacija je put na kojem treba nastaviti, digitalizacija javnih sistema, finansijskog upravljanja, privrede..., i ne smemo zaboraviti na zelenu agendu, kakve sve mogućnosti može da otvori i nova radna mesta.", navodi Hargitai.

U tom smislu, važno je, prema njenoj oceni, nastaviti sa projektima koji se tiču prečišćavanja vode, održive energije...

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) predviđa da će privrede u regionima u kojima je ona aktivna zabeležiti u proseku pad od 3,5 posto 2020. zbog ekonomskog uticaja pandemije Kovid-19, i da će naredne godine imati rast od 4,1 odsto.

Očekuje se da će na Zapadnom Balkanu, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija i Srbija trpeti posledice poremećaja globalnih lanaca snabdevanja, zbog svojih snažnih proizvodnih baza, navodi se u novom izdanju Regionalnih ekonomskih perspektiva EBRD-a.

Banka procenjuje da će se usled korona krize bruto domaći proizvod Srbije smanjiti za 3,5 posto ove godine, nakon čega će se 2021. zemlja snažno oporaviti s rastom od 6,0 procenata.

Kako je rečeno na današnjem onlajn panelu, do kraja leta će postojati i precizne mere i preporuke međunarodnih kreditora o tome na koji način region ali i druge zemlje sveta, mogu da se oporave od posledica pandemije.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...