Izvor: Blic, 12.Mar.2015, 23:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zbog ovih 15 stvari smo tokom evolucije postali ljudi
Ljudi su možda najčudnija bića koja su ikada postojala. Imamo neobično veliki mozak, koji nam omogućava da proizvodimo složene mašine, shvatamo apstraktne pojmove i komuniciramo pomoću jezika. Gotovo da nemamo dlaka na telu, vilica nam je slaba, a porođaj je teži nego kod drugih vrsta. Kako su nastala bizarna bića koja se zovu ljudi?
Prvi primati (majmuni i ljudi) razvili su se ubrzo pošto su izumrli dinosaurusi. Mnogi su uskoro počeli da žive u grupama, što znači >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da su morali da funkcionišu u složenoj mreži prijateljskih, hijerarhijskih i protivničkih odnosa. Shodno tome, život u grupi je verovatno uticao na konstantno povećanje mentalnih sposobnosti.
Ljudi, šimpanze i gorile su potomci nepoznate izumrle vrste majmuna, kod koje se ubrzano razvijao gen RNF213. Veruje se da je ovaj gen uticao na širenje karotidne arterije i ubrzan dotok krvi u mozak.
Naši preci su se pre sedam miliona godina odvojili od svojih rođaka sličnih šimpanzama. U početku su ličili na njih, ali su se u njihovim ćelijama događale promene. Posle odvajanja, geni ASPM i ARHGAP11B počeli su da se menjaju, kao i segment genoma nazvan HAR1. Nije poznato kakve je to posledice imalo, ali se zna da HAR1 i ARHGAP11B učestvuju u rastu cerebralnog korteksa, tj. moždane kore.
Kada se čovek odvojio od majmuna, mutirala su dva gena. SLC2A1 i SLC2A koji grade proteine koji transportuju glukozu do ćelija i iz njih. Pretpostavlja se da su oni, umesto u mišiće, transportovali glukozu u mozak ranih hominina. Šećer je obezbeđivao dodatnu energiju i time uticao na rast mozga.
Naše šake su neobično spretne, što nam je omogućilo da proizvodimo kameno oruđe i pišemo. Za to je, delimično, zaslužan deo DNK nazvan HACNS1, koji se brzo razvio kada su se naši preci odvojili od predaka šimpanzi.
U poređenju s drugim primatima, ljudi teže žvaću, jer imaju slabe vilice, što je verovatno posledica mutacije gena MYH16, koji kontroliše proizvodnju mišića. Ta mutacija se desila između 5,3 i 2,4 miliona godina, a manja vilica je oslobodila prostor za širenje mozga.
Naši najstariji majmunoliki preci uglavnom su se hranili plodovima, ali kasnije su se izdvojile vrste poput australopitekusa, koje su pored raznih vrsta biljaka jele i meso. Više mesa značilo je više kalorija i manje vremena utrošenog na žvakanje.
Ljudi gotovo da nemaju dlaka na telu, a promena se desila pre 3-4 miliona godina. Zna se da su u to vreme nastale stidne vaši, koje su mogle da nas napadnu samo pošto smo ostali bez ostalih dlaka na koži. Izložena suncu, koža nam je potamnela. Posle toga, svi naši preci su bili tamnoputi, sve dok neki savremeniji ljudi nisu napustili tropske predele.
Gen SRGAP2 se tri puta udvostručio, a kao posledica toga, naši preci su imali više kopija ovog gena, od kojih su se neke nezavisno razvijale. Ispostavilo se da je jedna od mutiranih kopija bila bolja od originala, a naučnici veruju da je ona uticala na neurone da stvaraju više produžetaka i uspostavljaju više veza.
Savremeni ljudi pripadaju rodu homo. Najstariji poznat pripadnik ovog roda je homo fosil, otkriven u Etiopiji, koji potiče iz perioda pre 2,8 miliona godina. Prva vrsta roda homo verovatno je homo habilis, mada su naučnici podeljeni po tom pitanju. U poređenju sa svojim precima, novi hominini imali su mnogo veći mozak.
Za čoveka je porođaj težak i opasan i majkama je uglavnom potrebna pomoć. Hod na dve noge uticao je na suženje porođajnog kanala, što otežava prolazak bebe kroz njega. Veća glava dodatno otežava situaciju.
Niko ne zna kada su naši preci naučili da koriste vatru, ali najstariji dokaz potiče iz pećine Vonderverk, u Južnoj Africi. Reč je o pepelu i kostima spaljenim pre milion godina. Neki dokazi, međutim, navode na zaključak da su hominini i ranije prerađivali hranu.
Svi hominidi u vokalnom traktu imaju šupljine ispunjene vazduhom, koje im omogućavaju da ispuštaju glasne zvuke nalik na riku. Ljudi ih nemaju, zato što bi te šupljine sprečile da izgovaraju različite vokale. Naši preci su ih verovatno izgubili pre nego što smo se odvojili od naših srodnika neandertalaca, što navodi na zaključak da su i oni imali sposobnost govora.
Mutacija gena FOXP2 kod nekih ljudi otežava izgovor i učenje gramatike, što navodi na zaključak da je upravo ovaj gen bio od ključnog značaja za razvoj sposobnosti učenja i korišćenja jezika.
Vaša pljuvačka sadrži enzim amilazu, koji proizvodi gen AMY1, a on vari skrob. Savremeni ljudi čiji su preci obrađivali zemlju imaju više kopija AMY1 nego ljudi čiji su preci nastavili da se bave lovom i skupljanjem plodova. Poboljšano varenje možda je uticalo na razvoj poljoprivrede, stvaranje trajnih naseobina i modernih društava.
.jpg)
