Izvor: Blic, 03.Nov.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zbog novca i moći u politiku
Zbog novca i moći u politiku
Pozicija političara u Srbiji posle 5. oktobra 2000. godine nije promenjena, a prema raznim istraživanjima, slika koju građani imaju o onima koji vode državu ostala je ista. Traži se vođa, ali se i uočava još jedna karakteristika: političar, naročito na vlasti, nekažnjiv je, a ima skoro neograničene mogućnosti da se obogati.
U naučnom istraživanju 'Šta smo zatekli i kuda dalje - budućnost demokratske tranzicije' profesorka >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Zagorka Golubović analizira da li DOS kao vladajuća struktura 'ima razvijenu koherentnu dugoročnu strategiju u pravcu demokratske transformacije'. U tekstu se ukazuje da je i DOS-ova vlast preuzela 'izvesna nasleđa iz prošlog režima' i analiziraju se nasleđeni elementi na institucionalnom i na mentalnom nivou.
- Još nije u potpunosti razvlašćena partijska nomenklatura koja pokušava da negativno utiče na društvene procese; u mehanizmima vlasti zapaža se netransparentnost u donošenju odluka; zapaža se i dalje komandni odnos prema javnosti kada se odluke samo prenose kao gotov čin, bez oslanjanja na mišljenja javnosti. Pokazuje se da ni funkcioneri nove vlasti nisu imuni na iskušenja vlasti, što se povezuje sa mentalnim stanjem ličnosti u vladajućoj koaliciji, u kojoj se zadržao princip 'vođe' partija i autoritarni mentalitet koji nije prevaziđen - navodi se u istraživanju profesorke Golubović. Najčešće mišljenje o političarima na položajima jeste da su veoma skloni korupciji, odnosno da su politikom počeli da se bave kako bi rešili svoje materijalne probleme. Političari s kojima je 'Blic' kontaktirao, međutim, navode da su politikom počeli da se bave 'zbog osećanja odgovornosti i želje da se nešto promeni'. Potpredsednik Demokratske stranke Srbije Aleksandar Popović kaže da je njegov motiv za ulazak u politiku bio 'osećaj odgovornosti da može nešto da učini za svoju zemlju'. Magistar komunikologije Borislav Miljanović navodi da ljudi koji ulaze u politiku kod nas 'još razmišljaju u kategorijama koje se odnose na finansijski dobitak'.
- Ljudi koji se bave politikom trebalo bi da imaju određeni asketski duh, odnosno da budu spremni na velika odricanja i stalnu dostupnost javnosti - kaže za 'Blic' Miljanović, koji je i direktor firme za odnose sa javnošću 'Meken Erikson'.
Javnost svoje mišljenje o političarima najčešće gradi na osnovu medijskog izveštavanja o njima. U poslednje vreme česti su medijski izveštaji o političarima ili njima bliskim ljudima koji su se obogatili otkako su na vlasti. To stvara utisak da je bavljenje politikom veoma isplativ posao.
- Od politike se čovek ne može obogatiti. Prihodi političara, pa i onih na vlasti, zvanično su niski - kaže Aleksandar Popović. On dodaje da o nelegalnim načinima bogaćenja i zloupotrebama ne bi govorio 'baš zbog toga što sa takvim poslovima nema veze'.
- Kada kažem da se čovek od politike ne može obogatiti, ja mislim na ono što je u okviru zakona. Hipotetički, čovek ne može ni da izvrši ubistvo, pa se to ipak dešava - navodi Popović.
Savetnik predsednika Vlade Srbije i poslanik Demokratske stranke Srđa Popović kaže da se od politike čovek može obogatiti, 'ali da onda može da se govori o poštenju tog političara'.
- Kada se govori o tim političarima, onda je pitanje da li su oni pravi ljudi za taj posao. Oni koji žele da se bave politikom i da se obogate, to ne mogu uraditi na pošten način - rekao je Popović navodeći da bi pravi političar 'morao da bude pošten i sposoban'.
Prema njegovim rečima, i mediji imaju dosta uticaja na mišljenje javnosti o političarima i da se često 'sposobnost sumnjiči'.
- Mislim da je u medijima sposobnost političara često kažnjena time što se dovodi u pitanje njihovo poštenje, pa imamo nelogičnu situaciju da su najcenjeniji nesposobni koji su nazvani poštenima - kaže Popović.
Miljanović objašnjava da on 'u ovom trenutku ne razmišlja o tome da se bavi politikom'.
- Moj prioritet je razvijanje privatnog biznisa i moje profesionalno napredovanje. Smatram da bi ulazak u politiku trebalo da bude odricanje od toga i posvećivanje samo određenim političkim ciljevima - kaže Miljanović ocenjujući da jedan broj ljudi u politiku ulazi 'da bi rešio neke materijalne probleme'. On dodaje da je 'u ljudskoj prirodi da teži ka omogućavanju što boljih uslova za sebe i svoje okruženje, ali da kada se radi o političarima, oni bi morali da budu imuni na to'.
Drugi veliki motiv za bavljenje politikom jeste i sticanje moći kada se dođe na vlast. Zbog toga se često kaže i da je vlast opijum i da menja ljude.
Miljanović navodi da je posezanje za moći jedan od osnovnih motiva za bavljenje politikom.
- Toga ima od najnižeg, opštinskog nivoa do vrhova vlasti. Ne vidim šta bi drugo mogao biti motiv nekome da sedi u opštinskom odboru neke stranke i da raspravlja o politici po ceo dan osim ako ne traži svoj deo moći i uticaja - navodi Miljanović.
Srđa Popović kaže da uticaj koji donosi državna funkcija jeste jedan od motiva da se bavi politikom.
- Možda se to ne može nazvati 'moć', ali uticaj koji se može imati jeste taj motiv. Ne mogu da kažem da nisam upotrebio uticaj koji nosi funkcija savetnika premijera da promenim ili ubrzam neke stvari koje me se lično tiču. Tu prvenstveno mislim na stvari koje su u mom delokrugu rada, a tiču se prirode. Nije mi teško da pozovem telefonom i da svojim prijateljima pecarošima pomognem da se bore protiv nekog krivolovca ili zagađivača - kaže Popović navodeći da ipak 'ne želi da koristi neke simbole moći kao što su službeni automobil ili nagla promena stila oblačenja'.
Aleksandar Popović sa svoje strane tvrdi da je njegov motiv za bavljenje politikom isključivo u želji da se u Srbiji stvore uslovi za normalan život.
- Imam 31 godinu i doktor sam nauka, bio sam državni reprezentativac i živeo sam u inostranstvu. Jednostavno, ne vidim politiku kao nešto čime bih se koristio da sebe promovišem - dodaje on.
Miljanović kao primer političara koji je težio prvenstveno osvajanju moći navodi bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića.
- Kada se pogledaju i svedočenja njegovog najbližeg okruženja, jasno je da je on bio čovek koji je želeo da preuzme apsolutnu moć. Čini mi se da njega novac nije interesovao bez obzira što je to bio prvenstveni cilj nekih ljudi čak i u njegovoj porodici - zaključio je Miljanović. Boris Drenča
