Izvor: Večernje novosti, 27.Jun.2013, 00:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zbog isteka roka kućne apoteke pune otrova
PUNE dve i po godine pompezno najavljivana nova pravila o upravljanju medicinskim otpadom, kojima su još u novembru 2010, svih 980 državnih i oko 1.500 privatnih apoteka, obavezane da prikupljaju lekove sa isteklim rokom trajanja, još su samo spisak lepih želja. Svega 34 državne apoteke prikupljaju neupotrebljive zalihe iz kućnih apoteka, a ostale još čekaju rešenja tehničkih pitanja, među kojima je najvažnije ko će da plaća troškove odvoženja i uništavanja medicinskog otpada (2,5 do 10 evra po kilogramu). To treba da se definiše izmenama Zakona o upravljanju otpadom. A zalihe opasnog otpada se gomilaju i završavaju tamo gde nikako ne bi smele - u običnim kontejnerima iz kojih neko može da ih izvuče i ugrozi svoje zdravlje. - Apoteke koje nisu postavile kontejner za prikupljanje lekova sa isteklim rokom moraće u što kraćem roku da usklade svoje poslovanje sa zakonom - kaže Radmila Šerović, samostalni savetnik pri Ministarstvu energetike. Farmaceuti se žale da su pravila o upravljanju otpadom, mahom prepisana od zemalja EU, u našim uslovima, i besparici, teško primenljiva. „Apoteka Kragujevac“ jedna je od retkih koja je počela da prikuplja stare lekove.U USTANOVAMA 12 KILOGRAMA DNEVNO IZA svakog pacijenta koji u ambulanti poseti lekara ostane 0,01 kilogram infektivnog otpada. Zdravstvena ustanova dnevno proizvede 12 kg ovog otpada, a bolnice 0,26 kilograma po bolničkoj postelji dnevno. Posle mikrobiološkog testa ostane do 0,4 kilograma infektivnog otpada, a mikrobiološka laboratorija godišnje proizvede od 250 do 14.000 kilograma infektivnog otpada. - Kontejneri su postavljeni u svih naših 26 apoteka, ali nam neupotrebljene lekove donose uglavnom građani koji žive u inostranstvu, jer su oni tamo na to naviknuti - kaže Ivan Pavlović iz „Apoteke Kragujevac“. - Stari lekovi se predaju, napravi se zapisnik i onda ih on odlaže u specijalni kontejner. Troškovi skladištenja i uništavanja otpada bi mogli da budu oko 1.000 evra po apoteci godišnje, tako da je jako važno na čiji teret će to pasti. U „Apoteci Beograd“ kažu da su spremni da otpočnu preuzimanje neupotrebljivih lekova od građana, ali je neophodno da se pre toga sa nadležnima reši dalji tok kretanja farmaceutskog otpada iz apoteka do lagerovanja i konačnog uništenja, kao i ko će snositi troškove uništavanja. - Procene pokazuju da u prvoj fazi prikupljanja može da se očekuje oko 20 tona otpada od neupotrebljivih lekova iz beogradskih domaćinstava - kaže Sanja Jović, direktor sektora za kvalitet. Srbija nema postrojenja za uništavanje medicinskog otpada, pa se on izvozi. Dozvolu za upravljanje infektivnim medicinskim otpadom ima 12 firmi, dok je pet privrednih operatera pribavilo dozvolu za sakupljanje, transport i skladištenje, i oni se bave izvozom farmaceutskog otpada u zemlje EU. BROJKE * 980 državnih apoteka ima u srbiji * 1.500 privatnih apoteka radi u našoj zemlji * 1.000 e godišnji troškovi otpada po apoteci
Nastavak na Večernje novosti...
