Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 17.Maj.2010, 12:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zbog globalnog zagrevanja manje hrane u morima
NJUJORK - Globalno zagrevanje i promena hemijskog sastava okeana utiču na hranljive materije i živi svet u vodi, prenosi danas Glas Amerike, i kao primer navodi da se u Zalivu Naragenset u državi Rod Ajlend, zimski list i druge vrste riba ne razmnožavaju kao nekada.
Naučnici sa Univerziteta Rod Ajlend kažu da je Zaliv Naragenset sličan priobalnim područjima širom sveta - smanjilo se obilje hranljivih materija koje su nekada podsticale bogat pomorski život, voda je toplija jer >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << trpi posledice prekomernog ribarenja i prisustva otrovnih materija zabranjenih još pre 50 godina.
Rejner Loman, koji vodi kurs iz marinskog zagađenja na Univerzitetu,
pronašao je stotine zagađivača, uključujući i pesticide DDT i polivinil hlorid (PVC), koji su zabranjeni u SAD pre 40 godina, a vratili su se u vodu iz mulja.
Loman kaže da američka Agencija za zaštitu životne sredine svakih nekoliko godina proverava količinu otrovnih materija u ribljem tkivu i na osnovu tih podataka, naučnici propisuju uputstva za bezbedno korišćenje različitih riba u ishrani.
Uputstva vlade u pogledu ribe se zasnivaju na opasnosti od kancera - ako se svakodnevno jede riba.
Drugi istraživači na Univerzitetu Rod Ajlenda proučavaju posledice porasta temperature vode.
"Jedan stepen, izgleda vam kao da nije ništa. Ali ako se setite poslednjeg glečerskog maksimuma, kada su glečeri bili najdeblji, a nivo mora najniži, promena temperature od tog vremena do sada je svega pet stepeni Celzijusa, ili desetak Farenhajta. Prema tome, jedan stepen je veliki i kao posledica te promene, vidimo velike promene u zalivu", kaže naučnica Kendis Ovijat.
Ona dodaje da porast temperature u zalivu i veća količina kišnice, pokreću lančanu reakciju niskog kiseonika i visokog nivoa hranljivih materija u vodi, koja ubija mnoge organizme.
Ipak, uprkos nedaćama u Zalivu Naragenset, istraživač Skot Nikson, takođe sa Univerziteta Rod Ajlend, kaže da je zaliv u boljem stanju nego pre 50 godina, kada su metali, ulja i otpad često bacani direktno u okean.
"Mislim da bi većina obalskih ekologa verovatno rekla da je najistrajniji, hronični, najrasprostranjeniji problem, zagađenje hranljivih materija, azotno i fosforno zagađenje, koje donosi poljoprivreda", kaže Skot Nikson.
On izražava nadu da će zemlje u razvoju izvući pouku iz grešaka razvijenih zemalja i prestati da zagađuju svoja priobalna područja pre nego što nastane nova šteta.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
