Izvor: RTS, 19.Jan.2010, 14:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaživeo dopunski rad lekara
Od prošle godine vrata svake treće zdravstvene ustanove u Srbiji otvorena su i posle radnog vremena. Zbog te odluke zadovoljni su i pacijenti i lekari.
U više od 100 ustanova u Srbiji, u prošloj godini uveden je dopunski rad. To je zahtevalo određeno vreme i dobru pripremu zdravstvenih ustanova, kažu u Ministarstvu zdravlja i poručuju da će se sa tom praksom nastaviti i u ovoj godini.
Od prošle godine, vrata svake treće zdravstvene ustanove u Srbiji otvorena >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << su i posle radnog vremena. Zbog te odluke, zadovoljni su i pacijenti.
Osim pacijenata, zadovoljni su i zaposleni.
"Moj prvi kriterijum je da li su zadovoljni zaposleni, koji su inicirali da kao ustanova podnesemo zahtev za dopunski rad. Korisnici su zadovoljni", rekao je dr Ljubiša Perišić iz Doma zdravlja Stari grad.
Perišić je naglasio da postoji obostrano zadovoljstvo.
Dr Verica Milatović-Jezdić iz Doma zdravlja Savski venac smatra da dopunski rad ima prednosti i daje mogućnost i pacijentima koji nisu mogli da dobiju uslugu i daje lekarima uslov za dodatni rad.
"Pacijenti koji dobijaju uslige u okviru dopunskog rada ne ugrožavaju redovan rad, kvalitet i dinamiku usluga koje mi pružamo našim opredeljenim pacijentima", kaže dr Milatović-Jezdić.
Primer dobro organizovanog dopunskog rada mogao bi da bude i Klinički centar Srbije.
"Dopunski rad je u najvećem delu Kliničkog centra zaživeo i na taj način je dobio osnov da zaradi i sam centar i da pojedinci kroz svoj dopunski rad zarade sredstva koja će im omogućiti bolji i kvalitetniji život, da ne moraju da idu u neke privatne ordinacije, da mi stvorimo uslove za njih", rekao je dr Đorđe Bajec, direktor KCS.
Ovakav način rada, kažu u Ministarstvu zdravlja omogućio je da se bolje prate finansijski tokovi unutar zdravstvenih ustanova.
Stav Ministarstva zdravlja jeste da je ovo dobra inicijativa, jer je ona preduslov za jedno fer i korektno poslovanje koje pre svega ide u prilog osiguranicima, kaže dr Ivana Mišić iz Ministarstva zdravlja.
"Svi mi kao osiguranici koji imamo pravo na zdravstveno osiguranje u određenom obimu moramo da znamo šta je to što možemo dobiti sa našom zdravstvenom knjižicom, a šta je to što ćemo sami svojevoljno platiti. Dakle, ovaj koncept pravi jasnu razliku između ta dva načina pružanja usluga", rekla je Mišić.
Iako je uvođenje dopunskog rada u proteklom periodu bilo osporavano i kritikovano, činjenica je da su za samo pola godine zdravstvene ustanove zaradile oko 2,6 milijardi dinara.
.jpg)
