Izvor: Večernje novosti, 26.Avg.2012, 23:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaživele nagodbe s tužiocem
SUDOVI u Srbiji godišnje zaključe nekoliko stotina sporazuma o priznanju krivice između okrivljenih i njihovih branilaca, sa jedne strane, i tužilaštva, sa druge. Nema, međutim, tačnih podataka koliko je novca uštedela nagodba i građanima i državi, ali se zna da jedan izlazak advokata na ročište, u zavisnosti od težine krivičnog dela, zvanično košta između 9.000 i 30.000 dinara. Ono što su do sada pokazali zaključeni sporazumi jeste da se procesi završavaju mnogo brže, na samo >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << jednom ročištu. Advokati i tužioci znaju da kažu da im više vremena treba da se dogovore oko detalja sporazuma nego da ga sud proveri i potvrdi. Tako su, dosad, na ovaj način okončani procesi protiv pevačice Svetlane Ražnatović, Miladina Kovačevića, protiv jataka Ratka Mladića, Stojana Župljanina... A najčešća krivična dela oko kojih se sklapaju sporazumi su izazivanje saobraćajnih nezgoda, krađe, nanošenje telesnih povreda.MOŽE VIŠE, MOŽE MANJE NAGODBI sa tužilaštvom bilo bi i više, kažu stručnjaci, kada bi postojala ujednačenija praksi tužilaštva i suda. Na primer, Svetlana Ražnatović nagodila se sa Višim tužilaštvom u Beogradu na godinu dana kućnog zatvora i milion i po evra koliko treba da uplati u budžet, a teretila se za neovlašćeno držanje arsenala oružja i nelegalne transfere fudbalera „Obilića“ od 2000. do 2003. godine. S druge strane, Miladin Kovačević, koji je terećen za krivična dela iz nadležnosti nižeg, osnovnog tužilaštva, nagodio se na dve godine i tri meseca zatvora zbog nanošenja teških telesnih povreda Brajanu Štajnhaueru. - Sud uglavnom usvaja sporazume o priznanju krivice - kaže sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu Snežana Ivković. - Sporazum može da predloži tužilac ili okrivljeni sa braniocem, ali ne posle završetka prvog ročišta za održavanje glavnog pretresa. Uslov je da se protiv okrivljenog vodi postupak za jedno krivično delo ili više njih u sticaju ako je za njih propisana kazna zatvora do 12 godina. Strane u postupku, okrivljeni i tužilac, u sporazumu predlažu i kaznu koja, kako kaže zakon, ne može da bude ispod zakonskog minimuma koji je predviđen za krivično delo za koje se okrivljeni tereti. Pored toga, okrivljeni može da prihvati i da vrati imovinsku korist koju je stekao. Prema rečima Ivkovićeve, okrivljeni može u sporazumu da prihvati da vrati imovinsku korist koju je stekao kriminalom, a sud mora da se uveri i da je potpisao sporazum svesno i dobrovoljno, kao i da je svestan vrste i visine kazne na koju je prostao. Nagodba, takođe, podrazumeva i da se obe strane odriču prava na žalbu.
Nastavak na Večernje novosti...
