Izvor: NoviMagazin.rs, 08.Jul.2015, 16:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Završena sednica SB, bez rezolucije o Srebrenici
Sednica Saveta bezbednosti UN o BiH na kojoj nije usvojen britanski predlog rezolucije o Srebrenici, pošto je Rusija kao stalna članica uložila veto završena je večeras.
Za usvajanje rezolucije koju su predložili Velika Britanija i još nekoliko zemalja glasalo je 10 članica SB UN a četiri su bile uzdržane, među kojima je i Kina.
Savet bezbednosti UN ima 15 članica odkojih su pet stalne sa pravom veta.
Ambasador Rusije pri UN Vitalij Čurkin pre >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << gasanja je pozvao predlagače da odustanu od glasanja, rekavši da će u prtivnom Rusija glasati protiv.
Čurkin je rekao da bi usvanje rezolucije bilo kontraproduktivno i pogoršalo situaciju u BiH.
Ruski ambsador je rekao i da je uloga Saveta bezbednosti da se ojačaju temelji mirovnih misija i dodao da je na istoričarima i sudovima da analiziraju krizu u Jugoslaviji i ulogu zemalja koje su je pogoršale.
Čurkin je istakao da pravda mora pobediti i da svi zločinci bez obzira na etničko poreklo moraju biti kaženjeni.
Ambasador Velike Britanije Piter Vilson rekao je pre glasanja da nacrt rezolucije ne optužuje srpski narod i istakao da je zbog poštovanja prema žrtvama važno da se glasa o britanskom predlogu.
Posle glasanja američka ambasadorka Samanta Pauer je rekla da je ruski veto nova "mrlja" na ugledu Saveta bezbednosti.
U predlogu koji je podnela Britanija ocenjuje se da prihvatanje tragičnih događaja u Srebrenici kao genocida predstavlja preduslov za pomirenje i pozivaju politički lideri na svim stranama da priznaju i prihvate činjenice o zločinima iz prošlosti.
Sednica SB UN prekinuta, članice pozvane na konsultacije
Na sednici Saveta bezbednosti o BiH, na kojoj danas nije usvojen predlog britanske rezolucije o Srebrenici, došlo je do diskusije između predstavnika Rusije, Britanije i SAD, nakon čega je sednica prekinuta, a predsedavajući, predstavnik Novog Zelanda, pozvao članice na konsultacije.
Čurkin, koji se po drugi put obratio članicama SB UN, posebno se osvrnuo na to što su neke delegacije kritikovale Rusiju i zatražio od predstavnika SAD i Britanije da ne iskrivljuju ruske stavove.
"Zašto nije bilo nacrta povodom godišnjice rata u Vijetnamu, gde bismo osudili bombardovanje napalm bombama u Hanoju ...Zašto tad SAD i Britanija nisu predložili rezoluciju SB UN o tome", upitao je on.
Čurkin je dodao da njihov humanizam zavisi od politike.
Američka ambasadorka u UN Samanta Pauer, koja se takođe dva puta obratila učesnicima sednice, ponovila je da je priznanje prošlosti neophodno za pomirenje.
Predstavnik Velike Britanije je takođe ukazao da pomirenje iziskuje priznanje te da, ukoliko se to ne desi, ne može se ići napred, dok poricanje ne znači da je sve gotovo i da prošlost ne postoji.
Čurkin: Rezolucija bi samo povećala tenzije na Balkanu
Ambasador Rusije u UN Aleksandar Čurkin, koji je uložio veto na nacrt britanske rezolucije o Srebrenici, izjavio je danas da bi rezolucija samo dovela do povećanja tenzija na Balkanu.
On je rekao da bi usvajanje rezolucije, pošto nema konsenzusa o njenom sadržaju, bilo kontraproduktivno i da bi vodilo ka povećanju tenzija u regionu.
Ruski ambasador je dodao da se Rusija nadala da će komemoracija u Srebrenici biti iskorišćena za pogled u budućnost, što je Rusija i prenela Misiji Velike Britanije, zemlje koja je radila na nacrtu rezolucije.
Međutim, konstatovao je da je Velika Britanija krenula drugim pravcem, koji nije bio konstruktivan i čiji rezultat bi bio pripisati krivicu samo jednom narodu.
Takav pristup, prema njegovim rečima, izazvao bi samo velike podele.
Rusija je želela izbalansiran dokument, ali je izjava Moskve ignorisana, primetio je i dodao da je važno što će u Srebrenici, na obeležavanju godišnjice zločina, učestvovati predstavnici Srbije te da ne bi bilo dobro da se rezolucijom utiče negativno na napore u cilju mira i stabilnosti.
Čurkin je naveo i da je nacrt rezolucije bolno dočekan u BiH, ali i šire u regionu, te da je time nesreća politizovana, zbog čega smatra da Savet bezbednosti treba da se bavi aktuelnim situacijama, a ne istorijskim događajima.
Ambasador Rusije podsetio je da se njegova zemlja uvek zalagala za istragu svih zločina u BiH, naglasivši da se ne može zaključiti ko je najviše patio tokom konflikta.
Navodeći da se na osnovu podataka da je više stotina hiljada Srba moralo da napusti svoje domove, Čurkin je rekao da se može zaključiti da su Srbi jednako patili, ako čak ne i više od drugih.
Zbog toga, kazao je on, treba iskoristiti godišnjicu Dejtonskog sporazuma za napredak Balkana ka miru.
Na početku izjašnjavanja predstavnika zemalja članica SB UN ambasador Čurkin zatražio je da se žrtvama u BiH oda pošta minutom ćutanja.
Uzdržani: Nacrt rezolucije ne doprinosi pomirenju
Ambasadori zemalja članica Saveta bezbednosti UN koji su bili uzdržali prilikom glasanja o britanskoj rezoluciji o Srebrenici navode da taj dokument nikako ne doprinosi pomirenju.
Među uzdržanima bila je i Kina, čiji ambasador je još juče zatražio da se nastave konsultacije dok se ne pronađe zajednički jezik u vezi s rezolucijom.
Ambasador Kine je istakao da je nacrt rezolucije o Srebrenici, koje su izradile pojedine zemlje, izazvao kontroverzne reakcije u zemljama regiona.
Pod tim uslovima nametanje glasanja je protiv duha pomirenja i saradnje, poručio je on dodajući da utiče i na jedinstvo članica Saveta bezbednosti UIN.
Prema njegovim rečima, ratovi na prostoru bivše Jugoslavije predstavljaju tamnu stranu istorije.
Kineski ambasador je izrazio saučešće porodicama žrtava Srebrenice, ali i zločina počinjenih u drugim delovima Bosne i Hercegovine.
Ambasador Venecuele istakao da se njegova zemlja uzdržala od glasanja smatrajući da tekst rezolucije nije bio izbalansiran.
Ovog stoga, obrazložio je, što tekst pripisuje odgovornost samo jednoj strani za zločin u Srebrenici".
"Ne može se krivica pripisati jednom narodu, jer zločin su počinile grupe ekstremista, poručio je on.
Diplomatski predstavnik Venecuele pri UN je primetio da nacrt rezolucije nije imao podršku ni u regionu, zbog čega njegova zemlja, kako je rekao, veruje da ne bi doprinela pomirenju već bi dovela do daljih podela u BiH.
"Ujedinjene nacije treba da rade na jačanju saradnje u regionu i na pomirenju svih strana", zaključio je predstavnik Venecuele.
Ambasador Angole je kazao da se uzdržao od glasanja jer se ne slaže sa tekstom nacrta rezolucije, jer nije uzeto u obzir na isti način više hiljade žrtava masakara na celoj teritoriji Bosne i Hercegovine.
Angola je, kako je rekao, očekivala tekst koji bi doprineo pomirenju u regionu, predloženi tekst nikako ne bi doprineo "tekućem, krhkom procesu pomirenja", već bi imao negativan uticaj na napore političara regiona u cilju jačanja saradnje.
Angola je, takođe, dodao je, očekivala da finalni nacrt rezolucije odslikava kompromis svih članica Saveta bezbednosti UN, ali se u njemu nisu prepoznale sve zemlje članice.
Za ambasadora Nigerije nesporno je da svet ne sme zaboraviti žrtve masakra u Srebenici, njegova zemlja podržava da 11. jul bude uspostavljen kao Međunarodni dan sećanja na žrtva, ali je građanima regiona poručio da ostave prošlost i okrenu se budućnosti.
Rekao je i da se Nigerija zalaže za razvoj institucija koje bi sprečile genocid, dodajući da u tome mora biti pojačana regionalna i globalna saradnja.
Podsetio je takođe da je u Nigeriji borba protiv nekažnjivosti zločina nacionalni prioritet i založilo se za jačanje globalnih akcija na tom planu.
.jpg)
