Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 18.Nov.2010, 22:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Završena rasprava o zaduživanju i ostalim tačkama

BEOGRAD -

Poslanici Skupštine Srbije iscrpeli su večeras u Beogradu sve tačke dnevnog reda treće sednice jesenjeg zasedanja o kojima će se izjasniti u utorak, 23. novembra od 11 sati.

Pretresom amandmana na zakonske predloge koji se odnose na zaduživanje države kod komercijalnih banaka, poslanici su završili razmatranje u načelu i pojedinostima svih 36 zakonskih predloga i drugih akata treće sednice, koja je počela 14. oktobra.

Tokom rasprave o zaduživanju >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Srbije kod 10 komercijalnih banaka, koje će državu kreditirati sa ukupno 250 miliona evra radi finansiranja budžetskog deficita, uglavnom su se javljali poslanici Srpske radikalne stranke (SRS) koji su ocenili da je neprihvatljivo da se država dodatno zadužuje pod nepovoljnim okolnostima, te da je to "vodi u bankrot i sunovrat".

Poslanici SRS su naveli da nijedna država iz krize nije izašla zaduživanjem i predložili da se novac od kredita, umesto za finansiranje budžetskog deficita i refinansiranje duga, upotrebi za kapitalnu potrošnju.

Radikali su zatražili i da taj zakonski predlog stupi na snagu osmog dana od objavljivanja u "Službenom glasniku", a ne narednog, kao što je predloženo.

To je Vlada Srbije odbila navodeći da je zbog potrebe finansiranja budžetskog deficita i refinansiranja duga potrebno zaključiti ugovore o kreditu u 2010.

Poslanici SRS su kritikovali i davanje garancija za zaduživanje nacionalnog avio prevoznika "Jat ervejz" u iznosu od 51,5 miliona evra navodeći da bi vlada trebalo da se rukovodi ekonomskim interesima, a ne da daje garanciju za tu kompaniju koja će "pasti na teret" budućih generacija.

O zadužbinama i fondacijama

U Skupštini Srbije večeras je završen pretres amandmana na Predlog zakona o zadužbinama i fondacijama, a većina opozicionih poslanika ali i pojedini iz vladajuće većine, smatraju da je neprihvatljivo što se ne pominju manastiri i crkve na Kosovu i Metohiji, koje bi, po njihovom mišljenju trebalo da uživaju poseban status.

Socijalisti su zatražili da se u tekst zakona uvede odredba da su zadužbine i fondacije, koje se nalaze na Kosovu i Metohiji, od izuzetnog značaja za očuvanje kulture, duhovnosti i stvaralaštva srpskog naroda, da su deo su nacionalne i svetske kulturne baštine i da kao takve moraju da uživaju posebnu zaštitu radi ostvarivanja opšte korisnih ciljeva zbog kojih su osnovane, što je vlada odbila.

Vlada Srbije je navela da taj akt ne definiše pitanje značaja, niti pitanje posebne zaštite zadužbina i fondacija, već da uređuje pitanje ciljeva zbog kojih se mogu osnovati, a poslanici SPS su pozvali predlagača da prihvati amandman navodeći da bi se na taj način građani u pokrajini osetili zaštićeno.

Poslanici Demokratske stranke Srbije (DSS) ukazali su da je neprihvatljivo da se u predloženom zakonu ne pominju manastiri na Kosovu i Metohiji i istakli da u zakonima koje Skupština Srbije donosi jasno mora da stoji da je južna srpska pokrajina sastavni deo države, kao i da je sve ostalo u suprotnosti sa Ustavom.

I Nova Srbija (NS) je zamerila predlagaču što zakonom nije obuhvaćena teritorija Kosova i Metohije iako se više puta ponavlja AP Vojvodina.

NS je zatražila da se u delu gde se navodi da se u Registar zadužbina i fondacija mogu upisati i one čija je vrednost osnovne imovine manja od 30.000 evra ukoliko pribave mišljenje nadležnog ministarstva, odnosno AP Vojvodine ukoliko se nalaze na njenoj teritoriji, proširi i na južnu pokrajinu. Poslanici te stranke su istakli da je Kosovo i Metohija neodvojivi deo Srbiji i da to stoji u Ustavu, pa je neophodno da se nađe i u zakonima koje parlament donosi.

Poslanici D S S i NS su zatražili i da se brišu odredbe zakona prema kojima ciljevi i delovanje zadužbine i fondacije ne sme biti usmereno na ostvarivanje posebnih interesa političkih stranaka, ocenjujući da se to neće primenjivati i da će ostati mrtvo slovo na papiru, jer "u Srbiji danas postoje fondacije koje već sarađuju sa strankama".

Kritikujući predloženi zakon radikali su naveli da je napravio "terminološku zbrku", i ukazali da reč zadužbina potiče iz srednjeg veka kada je zadužbinarstvo bilo razvijeno u tadašnjoj Srbiji i da zadužbinu može da osnuje samo fizičko lice, a ne i pravno, kako je tim aktom predviđeno.

Poslanici SRS smatraju da sa druge strane fondaciju može da osnuje i pravno lice, ali da ona ne može da posluje bez imovine, te da treba jasno precizirati da zadužbine i fondacije mogu da ostvaruju samo javne interese, a ne i privatne.

Poslanici su prešli na razmatranje u pojedinostima zakonskih predloga koji se odnose na zaduživanje države kod komercijalnih banaka.

Mrkonjić: Sutra počinje transport opasnog otpada iz Vinče

Ministar za infrastrukturu Srbije Milutin Mrkonjić izjavio je danas u Skupštini Srbije da će u petak početi transport opasnog otpada iz Vinče u Rusiju.

Mrkonjić je rekao da će konvoj od 32 kontejnera, sa svom pratećom opremom i vozilima, sutra krenuti iz Instituta "Vinča" ka subotičkoj "Azotari".

Kako je naveo, opasni otpad će u "Azotari" biti pretovaren u vozove i poslat u slovenačku luku Kopar, odakle će brodovima biti transportovan u Rusiju.

"Iz Azotare, otpad izlazi iz Srbije i bez zadržavanja, preko Mađarske i Slovenije, dolazi do Luke Kopar. Dakle, za 60 sati od početka transporta iz Vinče, kontejneri moraju da budu na brodu u Kopru", rekao je on.

Mrkonjić je rekao da će Ministarstvo unutrašnjih poslova obezbediti celu trasu transporta, od Vinče do Subotice "potpunim isključenjem drugog vida saobraćaja".

Srbija i Rusija su sporazum o iznošenju istrošenog nuklearnog goriva iz "Vinče" potpisali prošlog septembra. Ceo projekat, prema navodima medija, vredi oko 25 miliona evra.

Tokom rasprave o amandmanima predložena rešenja uglavnom su kritikovali radikali, koji su ocenili da je zakon loš i neprimenljiv, a da pri tome reguliše materiju koja je veoma ozbiljna, jer transport opasnog otpada može da proizvede opasne posledice po građane zbog čega ga, kako smatraju treba povući iz procedure.

Oni su predložili da se odredbe tog akta ne primenjuju na transport opasnog tereta, koji se obavlja vozilima vojnih snaga drugih država i organizacija koje prema posebnom sporazumu koriste saobraćajnu infrastrukturu Srbije.

Taj amandman je Vlada Srbije odbila uz obrazloženje da je to u suprotnosti sa obavezama koje je Srbija preuzela na osnovu posebnih sporazuma sa drugim državama.

Poslanici SRS su tražili i da se šteta koja nastane prilikom transporta opasnih materija nadoknađuje imovinom učesnika u transportu koji je štetu izazvao, ukoliko ne može na drugi način, što je vlada takođe odbila.

Radikali su amandmanom predložili i da Uprava za transport opasnog tereta podnosi izveštaj o radu na svakih šest meseci ministru nadležnom za poslove zdravlja i rada i zapošljavanja, što je resorni ministar Milutin Mrkonjić prihvatio.

Predlog zakona o zadužbinama i fondacijama predviđa postojanje zadužbine i fondacije kao nedobitnih nevladinih organizacija, koje se osnivaju dobrovoljno i samostalne su u određivanju ciljeva i koji ne smeju biti u suprotnosti sa pravnim poretkom, niti usmereni na nasilno rušenje ustavnog poretka i teritorijalne celovitosti Srbije, kršenje ljudskih prava ili izazivanje i podsticanje neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti.

Cilj donošenja novog zakona o zadužbinama i fondacijama, kako je navela Vlada Srbije, jeste da omogući pravni okvir koji će biti podsticajan za razvoj zadužbinarstva i fondacija, kao i za njihovo transparentno upravljanje i poslovanje.

Poslanici su treću sednicu jesenjeg zasedanja, na čijem je dnevnom redu 36 tačaka, počeli 4. oktobra, a u njenom dosadašnjem toku razmotrili su sve zakonske akte u načelu, a u pojedinostima 14.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...