Izvor: Blic, 30.Maj.2014, 18:57   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Završen prvi dan međunarodni skup o Prvom svetskom ratu

Dvodnevna međunarodna konferencija posvećena Prvom svetskom ratu otvorena je danas u Beogradu porukom predsednika Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj (CIRSD) Vuka Jeremića da se sadašnje krize u svetu ne razlikuju mnogo od multipolarnog sveta s početka 20. veka.

- Prvi svetski rat je, nesumnjivo, ključni događaj savremene ere - rekao je Jeremić, čiji je CIRSD organizator skupa “Evropska tragedija 1914. i multipolarni svet 2014. godine: Istorijske pouke”.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Konferenciju možete uživo pratiti ovde.

On je ocenio da su današnje prilike u svetu tesno povezane s događima iz proteklog veka, koje je oblikovalo ono što se dešavalo između 1914. i 1918. godine.

Prvi svetski rat je, prema Jeremićevim rečima, postavio temelje za Drugi svetski rat, koji će ostati upamćen po zverstvima, nepoštovanju ljudskog života i bilo kakvih moralnih ograničenja.

- Svi ti užasi... mogli su biti izbegnuti da velike sile nisu uzele oružje u ruke 1914. godine - rekao je bivši predsednik Generalne skupštine UN i naglasio da se napetosti i krize širom sveta ne razlikuju mnogo od onih s početka 20. veka.

- Tada, kao i sada, konstantna delovanja domaćih i međunarodnih faktora otežavala su rešenja za određene sukobe, a kada bi rešenja i bila postignuta, često su bila izuzetno nestabilna - rekao je on.

- Tada, kao i sada, prave namere najvažnijih igrača bile su nekad skrivene od ostalih, što je dovodilo do nedostatka poverenja i nedovoljne posvećenosti postizanju kompromisnog rešenja. Tada, kao i sada, bilo je više nego dovoljno prostora za jednostrani pristup određenom cilju, što je potencijalno služilo kao okidač za nasilne sukobe mnogo širih razmera.

"Atmosfera hladnog rata zbog krize u Ukrajini"

Jeremić je napomenuo da je i pre 100 godina, kao i danas, bilo grubih pokušaja manipulisanja javnim mnjenjem kako bi ono ubedilo da su isključivo drugi oni koji izazivaju rat.

Navodeći Ukrajinu kao primer, on je primetio da je situacija u toj zemlji danas mnogo gora nego pre godinu dana, “kada je neodgovorno rukovodstvo stavilo Ukrajinu u neodrživu poziciju da bira između Istoka i Zapada, mada je bilo sasvim jasno da ne može biti političke i ekonomske održivosti ako zemlja ne može tesno da sarađuje sa obema stranama.”

Bivši šef srpske diplomatije upozorio je da se stanovništvo Ukrajine sada suočava s dugotrajnom unutrašnjom krizom, da su se politički odnosi između EU i Rusije pogoršali, što negativno utiče i na njihove privrede, da između SAD i Rusije vlada nepoverenje i da vlada atmosfera koja liči na hladni rat.

Jeremić je, u uvodnom obraćanju, istakao i da čovečanstvu danas više nego ikada preti opasnost od masovnog uništenja, kao i od fizičkog pogoršanja stanja same planete zbog globalnog zagrevanja i klimatskih promena.

- Ovo će biti međunarodna konferencija na kojoj ćemo prvog dana govoriti o Prvom svetskom ratu od 1914, o geopolitičkoj situaciji u svetu te godine, i kako je došlo do tog sukoba - rekao je Tanjugu Jeremić, čiji CIRSD je organizator skupa - “Evropska tragedija 1914. i multipolarni svet 2014. godine: Istorijske pouke”.

Tema drugog dana konferencije biće, prema njegovim rečima, 2014. godina, današnja krizna žarišta i pokušaji da se izvuku istorijske pouke iz događaja pre 100 godina.

Među najavljenim govornicima su, osim Jeremića, generalni sekretar OEBS Lamberto Zanijer, profesor Kolumbija univerziteta Džefri Saks, doskorašnji premijer Australije Kevin Rad, bivši šef španske diplomatije Migel Anhel Moratinos, bivši premijer Pakistana Šaukat Aziz, zatim osnivač i vlasnik “Stratfora” Džordž Fridman.

Od svetski poznatih istoričara, govoriće Kristofer Klark, Hartmut fon Štandman, koji je prvi izradio tezu o nemačkoj odgovornosti za Prvi svetski rat, potom istoričarka i unuka Nikite Hruščova, Nina Hruščova, kao i istoričari iz Italije, Rusije i drugih delova Evrope i sveta.

Govoreći o drugom delu konferencije, na kojem će tema biti aktuelna žarišta, bivši šef srpske diplomatije ocenio je da je važno što se to dešava u Beogradu.

- Mi nismo mnogo vremena proveli gledajući na neke druge tačke sveta. Bili smo u poslednje vreme najviše koncentrisani na region, okruženje, Evropu, što je normalno jer tu i pripadamo - rekao je on.

Jeremić je istakao da se izuzetno značajni događaji u ovom trenutku dešavaju širom sveta, koji je globalizovan, međuzavisan i povezan.

- Sve što se dešava bilo gde u svetu ima uticaja i na sve druge, uključujući i nas. Zato je dobro da pokušamo da razumemo šta se dešava u svetu ne bismo li prema tome umeli da se postavimo i zaštitimo svoje interese u turbulentnom vremenu koje je pred nama - zaključio je Jeremić.

Tokom prepodnevnog panela pod nazivom "Početak Prvog svetskog rata: gde su bile greške?" rečeno je da želja Srbije da proširi teritoriju početkom prošlog veka nije bila pogrešna, jer su u to doba i Italija i Nemačka ratom formirale svoje nacionalne države

- Postavljanje pitanja da li je takva težnja Srbije bila moralno ispravna je potpuno irelevantno, ocenio je Kristofer Klark sa Univerziteta Kembridž.

Prema Klarkovim rečima, napad Italije na turske snage u Libiji 1911. godine je predstavljao uvod u Balkanske ratove, kojima je nastavljeno komadanje turske imperije.

Rusija je poručila Beogradu da ne bi trebalo da Makedoniju smatra za obećanu zemlju, jer bi to značilo sukob sa ruskim saveznikom Bugarskom, već da se okrene prema Bosni, pošto je ocenila da je Austrougarska carstvo na samrti, izjavio je Klark.

Vojislav Pavlović iz Instituta za balkanske studije je rekao da su balkanskim ratovima male balkanske države uspele da svoje granice promene pre nego što su velike sile mogle da reaguju.

Srbija je izgubila podršku Austrougarske kada je počela da se približava Rusiji, naveo je Pavlović.

Prema njegovim rečima, pobeda Srbije u balkanskim ratovima je predstavaljala uvredu za prestiž Austrougarske. Rat je bio način da se taj prestiž povrati, ocenio je Pavlović.

Dominik Liven sa Univerziteta Kembridž je konstantovao da je Austrougarska pred početak Prvog svetskog rata prema Srbiji imala odnos "civlizovane Evrope prema varvarima".

Prvi sveski rat je završen neočekivanim porazom tri carstva - Austrougarske, Nemačke i Rusije. Pokušaj da se posle toga izgradi stabilna Evropa nije mogao biti uspešan bez učešća Nemačke i Rusije, rekao je Liven.

On je izjavio da su ruske dileme pre 1914. i pre 1939. godine bile identične - da li se priključiti moćnoj Nemačkoj ili oslabljenim silama Velikoj Britaniji i

Francuskoj? Bio je to težak izbor, sa velikim ulogom, ocenio je Liven.

Profesor sa Univerziteta Oksford Harmut Poge Fon Štrandman je rekao da su svi ciljevi Nemačke iz Prvog svetskog rata ostvareni u Drugom svetskom ratu.

Nemačka je Prvi svetski rat dobila 1940. godine, osvajanjem gotovo cele Evrope, konstantovao je Fon Štrandman.

Najčitanije SADA:

Nastavak na Blic...