Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 01.Feb.2012, 07:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Završen popis vodenih ptica u Srbiji

NOVI SAD -

Međunarodni cenzus vodenih ptica je među najstarijim i najmasovnijim svetskim akcijama popisa ptica. Počeo ga je Biro za istraživanje vodenih ptica 1967, a kod nas se takav popis sprovodi od 1982. godine. Koordinator akcije je Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, koje je popis organizovalo u januaru.

Cilj cenzusa je dobijanje podataka o brojnosti i promenama populacija ptica koje žive na vodenim staništima, globalno najosetljivijim na ljudske intervencije. >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Zadatak je da se odrede područja bitna za njihov opstanak i definišu strategije njihovog očuvanja. Cenzus se sprovodi volonterskim akcijama, na pojedinačnim lokalitetima na kojima ptice provode mirniji, nereproduktivni deo godišnjeg ciklusa, a kod nas je to zima.

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije lane је i zvanično preuzelo koordinaciju akcije. Značajna novina je pokušaj da se obiđu tokovi Dunava, Save, Tise i Drine koji protiču kroz Srbiju, a na kojima zimuje najviše naših vodenih ptica. Prvi put sada izbrojali su ptice i na celom toku Zapadne Morave. Ova zima je, za sada, relativno blaga i bez snega, pa je situacija malo drugačija od uobičajene, kaže apsolvent Poljoprivrednog fakulteta i član Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije Draško Grujić, koji je učestvovao u cenzusu od Novog Sada do Beočina i na Kanalu Dunav-Tisa-Dunav, od Novog Sada do Rumenke:

"Deo ptica severnih zemalja, koje bi zimi trebalo da budu ovde, ili nisu došle ili su došle u manjem broju. Standardno ono ostalo što može koda nas da se nađe su liske koje su zimovale u većem broju. Pored toga, od zanimljivosti, bilo je veliki broj pataka, veliki broj barskih kokica, orao belorepan. Meni lično najzanimljiviji nalaz je patka kašikara na Dunavu kod Beočina koju nikad tamo nisam video. Viđao sam je ranije, na nekim drugim lokalitetima, ali ovo mi je prvi put da sam je video na otvorenoj vodi. Opšti utisak je da još ima ptica, ali treba ozbiljnije da poradimo na očuvanju svega toga".

Koordinator projekta Marko Šćiban kaže da je u popisu učestvovalo 150 volontera, koji su obišli 200 loklacija. "Procene ukazuju na to da smo imali oko 200.000 ptica popisanih u Srbiji što je neverovatan uspeh i nešto što zaista nismo očekivali, ali možda zapravo mi ni ne znamo koliko su vodena staništa u Srbiji značajna i iz tog razloga je veoma važno što smo na ovaj način počeli ovo da radimo i nadamo se da ćemo u budućnosti biti sve uspešniji.”

Šćiban objašnjava da rezultati popisa ukazuju na to da su pojedina staništa mnogo značajnija za neke vrste, druga su novootkrivena i veoma značajna, dok je na trećima, gde su uznemiravane – ptica znatno manje: "To sve ukazuje na to koliko je u ovim teškim, hladnim vremenima pticama neophodan neki mir da bi uspele da prežive. Ljudi se jednostavno sakriju u tople sobe, a ptice moraju da spavaju na hladnoj vodi ili na ledu ili na suvom ili da se iscrpljuju bežeći s jednog na drugi lokalitet. Iz svega ovog ćemo imati i značajan pokazatelj koliko je važno da pojedina izuzetno važna staništa budu mnogo efektnije zaštićena u budućnosti."

U Vojvodini ima mnogo međunarodno značajnih područja za ptice, takozvanih IBA područja. Moguće je da se zbog rezultata popisa broj tih područja poveća, što je i cilj cenzusa. Međutim – kaže Šćiban – ima određenih prepreka: "U Vojvodini je to problematično što je veliki broj područja u privatnom vlasništvu. To su ribnjaci i, kao i ranijih i ove godine, je to potvrđeno da su ribnjaci jedno od najznačajnijih okupljališta ptica vodenih staništa i svih drugih koje gravitiraju ka tim staništima. Međutim, efektivna zaštita na tim područjima je vrlo teška jer su ipak to privredni subjekti koji za primarno imaju proizvodnju ribe i zaštitu riblje mlađi tako da je zaista te dve stvari teško spojiti, mada ko zna, možda će u budućnosti ovo dovesti do nekih pozitivnih pomaka."

Svi podaci o brojnosti zabeleženih ptica po vrstama dostavljeni su koordinatoru cenzusa, a zatim će biti poslati u svetsku bazu podataka. Rezultati će biti obrađeni i objavljeni u časopisu Ciconia, koje izdaje Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...