Izvor: Politika, 13.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Završava se era otkupa
Mnogi su se prepoznali u epizodi kultne engleske serije "Mućke", kad Del Boj i Rodni od otkupljenog opštinskog stana po povlašćenoj ceni naprave "biznis" i Bojsiju prodaju isti uz pozamašnu zaradu. Otkup društvenih stanova recept je po kome su mnoge zemlje pomagale socijalno ugroženim kategorijama stanovništva. I kod nas je većina dobila priliku da otkupi stan posle dugogodišnjeg ulaganja u stambene fondove.
U toku euforije kupovine kvadrata, povoljno ili nepovoljno, početkom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << devedesetih, loše su prošli oni koji su prvi pazarili. Plaćali su od pet hiljada do čak 60 hiljada nemačkih maraka, a isti broj kvadrata samo nekoliko godina kasnije, u eri hiperinflacije, oprezniji su otkupljivali po ceni nekoliko bokseva skupljih cigareta.
Početkom 2000. godine – cene su približene tržišnim vrednostima. Republički zavod za statistiku navodi da je 1991. godine 76,8 odsto stanova za stalno stanovanje od ukupnog stambenog fonda bilo u privatnoj svojini, dok ih je 2002. u privatnom vlasništvu 97,9 procenata ili 2.685.866, što kazuje da su mnogi iskoristili to pravo u prošlih 15 godina, od stupanja na snagu zakona o stanovanju 1992.
Ali, šta je sa tih 2,1 odsto ili 58.130 neotkupljenih stanova (podaci iz 2002) i da li je još moguće otkupiti, po kojoj ceni i parametrima, i postati vlasnik stana u kome ste se do sada zvali nosilac stanarskog prava a sada zakupac na neodređeno vreme.
U firmama gde je kapital još društveni to je moguće, kaže Aleksandra Kon, advokat i suvlasnik agencije Alka. Svi koji su počeli a nisu završili otkup moći će da dovedu do kraja proces, bez obzira na promene vlasničke strukture ili zakona. Oni koji nisu ni počeli mogu to da učine, ali po promenjenim parametrima pa i cenovniku koji je još daleko ispod tržišne vrednosti. To se vidi na primeru prosečnog stana od 55 kvadrata uz staž supružnika od 40 godina čija je cena oko 12 hiljada evra. Sve što utiče na cenu: godina izgradnje, koeficijent starosti zgrade, kvaliteta stana, ili sada veoma bitan uslov – udaljenost od centra, da li je zgrada zidana od čvrstog materijala i da li je stepenište mermerno, da li je prikačena na gasovod, kablovsku, može da predstavlja koeficijent umanjenja ili povećanja cene. Na rok otplate od 40 godina rata za naš prosečni stan bila bi oko 28 hiljada dinara. Važno je dodati da se porez na prenos apsolutnih prava iz otkupa ne plaća, a za isplatu u celosti dobija se 20 odsto popusta.
Sve su češći slučajevi da je u međuvremenu došlo do promene vlasničke strukture pa novi vlasnik ne želi da otuđi vlasništvo po važećim cenama za otkup već po tržišnim parametrima ili uopšte ne želi da ih otuđi. Tada dolazi do, kako kaže naša sagovornica, vrlo komplikovanih situacija gde su zakupci, koji su se, mora se reći, nemarno odnosili prema svom eventualnom imetku i još ga nisu otkupili niti počeli ovaj proces, formalno, ostali bez ikakvih prava. Sada bezobzirniji vlasnik može da otuđi stanove u kojima oni stanuju nekoliko decenija bez pitanja kao odmah useljive i zakon mu daje to pravo.
Ukoliko ste započeli pa iz bilo kog razloga prekinuli proces otkupa, da biste ga nastavili mora da se ustanovi ostatak duga. Nikako ne prostim množenjem brojem rata, dodaje Aleksandra Kon, već ponovnim određivanjem koeficijenata i stavljanjem u direktan odnos sa ostatkom duga i tek tada ćete dobiti pravu vrednost zaostalog dugovanja. Dakle, ukoliko ste među ta dva procenta sa neotkupljenim stanovima u Srbiji, potrudite se da pravo iskoristite jer, kako kaže naša sagovornica, odgovornost prema imovini je osnovni postulat svakog društva, pa zašto da budemo neodgovorni.
[objavljeno: ]
