Izvor: S media, 07.Feb.2012, 22:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zavejanima poneo lekove i propao kroz led u jezero
Radojku Boranijaševiću (45), brodaru preduzeća „Rezervat Uvac“, humanost umalo nije došla glave. U pokušaju da brodićem „Uvac“ dopremi lekove meštanima zavejanim na obali Zlatarskog jezera on je na minus 20 stepeni upao kroz led u hladnu jezersku vodu.
Samo zahvaljujući prisebnosti njegovog saputnika Miša Drulovića (62), brzom intervencijom rendžera rezervata i spletu srećnih okolnosti, drama u kanjonu Uvca je nakon petočasove neizvesnosti srećno >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << okončana.
Opasnost od izlivanja reka
Valjevo: Sneg pada više od 40 sati
Apel građanima da skidaju ledenice sa krovova
Brodić „Uvac“ na kome su Radojko Boranijašević i Mišo Drulović (62) bili jedini putnici u nedelju se u mestu zvanom Đokića livade, na oko dva kilometra od Kokinog Broda, nasukao na sante leda, ostao bez kormila i zarobljen na sredini Zlatarskog jezera.
Pri pokušaju da sa ivice broda veslima razbije sante i kroz dvadesetak centimetara debeo led prokrči prolaz ka zaseoku Krivodo u Amzićima gde su bolesni meštani čekali neophodne lekove, Boranijašević je završio u hladnoj jezerskoj vodi.
- I pored toga što mu je pretila sigurna smrt, uspeo je da sačuva prisebnost i da mi pri poslednjem izranjanju na površinu kaže da mu bacim sajlu za sidrenje. Nekako sam ga privukao do pramca i pomogao mu da se nakon više pokušaja popne na brod. Na svu sreću, u kabini broda je bilo toplo. Brzo sam mu skinuo odeću, umotao ga u kese, novine, jaknu i džemper i pozvao pomoć – kaže Mišo Drulović.
Odsečeni od sveta
Nakon što je pre šest decenija formirano Zlatarsko jezero, za meštane četiri sela na njegovoj obali brodić „Uvac” i skela najkraća su veza sa magistralom ka moru i centrom opštine.
Nakon što je pre dvadesetak dana led okovao jezero, a sneg zavejao staze kroz planinske vrleti, oni su potpuno odsečeni od sveta, a hrana i lekovi do zavejanih domaćinstava stižu samo zahvaljujući požrtvovanju zaposlenih u „Rezervatu Uvac“.
- Na svu sreću da je na brodu bio i Mišo Drulović čijem smo ocu Milanu (85) i majci Miroslavi (75) poneli lekove i što me brod koji je svo vreme radio na leru nije bacio dublje pod led. Kada sam iz Kokinog Broda krenuo na put, nisam razmišljao o mogućoj opasnosti, već kako da do bolesnih dopremim pomoć. Već danima ja i moje kolege brodićem i čamcima lomimo led kako bi smo osposobili bar deo plovnog puta do domaćinstava zarobljenih u smetovima na obali jezera – kaže Radojko Boranijašević.
(Blic)
Foto: Blic
.jpg)
