Izvor: Blic, 26.Mar.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zauvek u čekaonici
Na meniju banketa jubilarnog evropskog samita u Berlinu bila je i bugarska pita sa ovčjim sirom, ali srpsku gibanicu u sličnim prilikama tamo skoro neće probati. Proslavu pola veka ujedinjene Evrope dočekali smo kao njene parije, provirujući radoznalo iza plota u dvorište čiji smo deo trebali da budemo.
I dok su ostala balkanska plemena iz naručja bivše Jugoslavije (plus Turska i Albanija) manje-više odmah shvatila da je Evropska unija jedini orjentir prema kome treba da se upravljaju, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << mi smo taktizirali, sporo se oslobađali prepreka i sami nesigurni šta hoćemo po tom pitanju. U međuvremenu, evropski voz je odjezdio zajedno sa Bugarskom i Rumunijom za koje smo nadmoćno tvrdili da nam nisu ni do kolena.
Istina, posle svrgavanja autističnog Miloševićevog režima i mi smo u jednom trenutku ujedinjenu Evropu videli kao svetlo na kraju našeg mračnog tunela, ali to je, pokazaće se, bio samo trenutak slabosti. Ubrzo smo se osvestili, ubili vozača i kola vratili u rikverc! Sad naš Miško vozi zavezanih očiju samo njemu znanim gudurama, čkiljeći kroz maramu i sporadično pričajući priču o Evropi sve savijajući ruku u laktu.
Daleko od toga da je Evropska unija raj na zemlji (polovina žitelja iz pet najvećih država EU smatra da im se život pogoršao otkako je njihova zemlja ušla u Uniju), ali za nas jednostavno drugog izbora nema. Tamo imamo kakvu takvu šansu da nam bude bolje.
Ovde smo već videli kako nam je. Bedno, kao i u svakoj drugoj periferiji.
.jpg)
