Izvor: RTS, 03.Maj.2009, 10:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zatvorska poezija
Za zatvorenike srpskih zatvora, već četvrti put, organizuje se literarno takmičenju u Kazneno popravnom zavodu Valjevo. Ove godine tema je Sunce kao simobol slobode. U "oštroj" konkurenciji su 72 osuđenika iz nekoliko srpskih zatvora.
Takmičenje za pesnike, "zatvorenog tipa", organizuje Kazneno popravni zavod u Valjevu a jedan od učesnika tog takmičenja, Miljan Stanojević, koji je već osam godina iza rešetaka, kaže da čovek ima posebnu potrebu da piše tek kad je lišen >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << slobode.
Do dolaska u zatvor nije pisao. Sada, kaže, poezija je lek za neke nove, zatvorske emocije i vreme koje iza rešetaka teče nešto sporije.
Kako je to rekao Miljanov poznatiji kolega Milovan Danojlić, tamnica od nekih bezimenih hapšenika pravi majstore pera, daje uvid u ranozvrsne ljudske sudbine, izoštrava moralne kriterijume.
Njegova pesma "Prekinuta igra" bila je inspirisana igrom paunova u dvorištu zatvora u Valjevu.
Kaže da su ga upravo te ptice koje su letele s krova na krov podsetile na slobodu, na bezbrižnost.
"Ono što sam doneo iz istrage, jedan notes, tu sam našao neke tri pesme koje sam i zaboravio da sam napisao i kad sam ih pročitao, plakao sam. Moji kad su pročitali te pesme pitali su me, čoveče odakle tebi to. Zatvoreno mesto, nepravda neka, sve se to skupi u čoveku da napravi nešto što nije ni svestan da može", kaže Miljan.
Neformalno, zatvorenici u Valjevu dele se na beogradski i seljački kolektiv. Pred kamerama uglavnom ne žele da govore o razlogu svog dolaska u zatvor.
Jedan od njih kaže da nije sramota pasti, ali je sramota ne ustati. Većina razmišlja i o tome šta će se desiti kad izađu iz zatvora. Takve misli teško je izbaciti iz sebe.
"Postoji način, kaže jedan od osuđenika, "to je da pričaš s nekim, ja eto ljudima nisam preterano verovao pa sam svoja osećanja stavio na papir".
Stihovi poput Njegoševih
U japanskim zatvorima postoje klubovi pesnika, takozvani utukai klubovi. U toj zemlji oko 16 hiljada zatvorenika piše poeziju.
Kad pristignu radovi, žiri prvo utvrđuje da li su neki od njih plagijati s obzirom na to da poeziju pišu i osuđeni falsifikatori.
Radovi koji ostanu u konkurenciji, smatra prošlogodišnji član žirija profesor srpskog jezika Milan Bosiljčić i više su nego originalna dela.
"Možete misliti, kaže Bosiljčić,"imao sam pred sobom radove nepismenih ljudi. Nepismeni ljudi pišu poeziju, gomilaju neke reči kao da je neka igra u pitanju, neki san koji je neostvariv, do stihova koji su ravni Njegošu, ravni nekim fantastičnim iluzijama. To je odlazak iz sebe u neko prošlo vreme, sadašnje vreme, sutra, jedna čudesno intimistička poezija", smatra Milan Bosiljčić.
Bilo kakvo stvaralašto između četiri zida, smatraju psiholozi, deluje kao dobra mera rehabilitacije, posebno za one koji će uskoro biti pušteni na slobodu i maloletnike, kojih je u valjevskom zatvoru oko 40.
Nagrade za talentovane pisce su novčane. Neki od njih pesmom mogu da osvoje i vikend kod kuće. Tamo, kažu, ne simboliše svaki predmet slobodu. Ni prozor, ni nebo, ni reka nisu samo to.
Kako kaže jedan od tih pesnika, tu za par kapi istina ne unakazi sve naivne maske. Pa ako želiš, zagrabi duboko u ove moje oči i umij svoje lice suzama koje ti nisam dao.
"Činjenica je da je jako važno da su oni napravili krivična dela koja su socijalno vidljiva i treba biti profesionalac i uspostaviti pravi odnos s njima i vedeti da se ispod te agresije krije neka tuga patnja i bol iz raznih razloga i čak i z perioda adolescencije", smatra upravnik zatvora u Valjevu Slobodan Arsenijević.
Kako zatvorenici vole umetnost, tako i umetnici vole da nastupaju u zatvorima. Osuđenicima se zato često organizuju koncerti, predstave, književne večeri ili kao u Valjevu literarna takmičenja.
Ne treba zaboraviti da su iza rešetaka pisali i Dostojevski, Soljženjicin, Pekić, koji su dokaz da zatvorska teskoba zapravo može da otvori duh.
