Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 04.Jul.2008, 16:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zatvori pretesni, slede alternativne sankcije
BEOGRAD - Zatvori u Srbiji nikad nisu bili popunjeniji, pa bi uvođenje alternativnih sankcija za određene kategorije osuđenika bilo jedno od rešenja tog problema kojim bi država godišnje mogla da uštedi i do dva i po miliona evra.
Predstavnik Ministarstva pravde Damir Joka naveo je na okruglom stolu "Uspostavljanje sistema alternativnih sankcija u Srbiji" da su zatvori u Srbiji 200 odsto popunjeni, odnosno da dva zatvorenika borave na mestu jednog. Trenutno je u >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << zatvorima oko 9.500 ljudi.
"Oko 500 osuđenika, čiji pojedinačni dnevni boravak državu košta 1.000 dinara, mogli bi biti kažnjeni alterantivnim sankcijama", kazao je Joka i naveo da su to zatvorenici mlađi od 25 godina koji su na kazne zatvora kraće od tri godine osuđeni prvi put.
Prema njegovim rečima, među alternativne sankcije spadaju kazne rada u javnom interesu i uslovne osude sa zaštitnim nadzorom.
Nužan razvoj alternativnih sankcija
"Alternativne sankcije u Srbiji se do sad nisu primenjivale. Zakonom iz 1977. godine je bila predviđena uslovna osuda sa zaštitnim nadzorom, ali on u praksi nije zaživeo", kazao je Joka koji je načelnik Odeljenja za tretman i alternativne sankcije u Upravi za izvršenje zavodskih sankcija pri Ministarstvu pravde.
Predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović-Škero je istakla da se u Srbiji kontinuirano vodi politika loših zatvorskih kazni i da zatvori mogu postati škola kriminala. "Nikad nije bilo više osuđenika sa velikim zatvorskim sankcijama, kao i onih sa kraćim kaznama, a u zatvorski sistem se dugo nije ulagalo", ukazala je Škero.
Ona je istakla da je nužno razvijati sistem alternativnih sankcija i kao jednu od mera navela program kontrole besa ljudi.
Zamenik šefa Misije OEBS-a u Srbiji Entoni Pahigijan je naglasio da uvođenje alternativnih sankcija ne znači biti blag prema krivcima, već je to "bitno oružje pravosuđa" koje sudijama pruža više fleksibilnosti prilikom određivanja kazne, kao i veliku uštedu društvu.
Joka je na današnjem okruglom stolu prezentovao godišnji izveštaj Uprave za izvršenje zatvorskih sankcija za 2007. godinu i kazao da su pored prenatrpanosti dominantni problemi zavoda negativni trendovi u strukturi osuđenika i u struktura krivičnih dela.
Izgradnja novih smeštaja prioritet
On je kao prioritete te uprave naveo izgradnju novih smeštajih kapaciteta i kontinuiranu obuku i povećanje broja zaposlenih. Prema rečima Joke, u martu 2008. godine u zatvorima u Srbiji je bilo oko 9.500 ljudi što je najveći broj koji je ikad zabeležen.
Najviše je bilo zatvorenih zbog teških krađa i razbojništva, a najviše osuda - 1.688 u dužini od tri do šest meseci zatvora, njih 19 je osuđeno na po 40 godina zatvora.
Među osuđenicima je najviše starih između 21 i 40 godina, a zabeležen je i porast zaraženih hepatitisom C. Prošle godine je 1.784 zatvorenika bilo zaraženo tim virusom, a 2005. ih je bilo 528.
U zatvoru je 2007. godine prirodnom smrću umrlo 40 osuđenika, devetoro je izvršilo samoubistvo, zabeleženo je jedno ubistvo i jedan nesrećan slučaj u ustanovi, kao i tri van nje. Joka je kazao da će zatvor koji se gradi u Padinskoj Skeli početi da radi u avgustu sledeće godine i najavio izgradnje zatvora u Kragujevcu, Kruševcu, Pančevu i Prokuplju.
U Srbiji bez Kosova i Metohije zavodske sankcije se izvršavaju u 28 ustanova: u sedam okružnih zatvora, specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu, vaspitno-popravnom domu u Kruševcu, kazneno-popravnom zavodu za žene u Požarevcu i osam kazneno-popravnih zavoda.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
