Izvor: Politika, 14.Maj.2014, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zatvorenike muče širom sveta
Tortura je ukorenjena čak i u kaznenim sistemima država potpisnica konvencije o zabrani mučenja, saopštava Amnesti internešenel
Mučenje pritvorenika i zatvorenika, uključujući i one političke, uobičajeno je u više od 140 zemalja sveta kao vid kazne ili iznuđivanja priznanja, objavio je juče Amnesti internešenel.
Organizacija za zaštitu ljudskih prava upozorava u izveštaju na svom sajtu da se mnogi državnici javno sablažnjavaju nad primerima mučenja, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ali da u praksi naređuju ili odobravaju torturu. Sistematski ispadi ili izolovani incidenti prijavljeni su u 141 zemlji, uključujući i 79 država potpisnica Konvencije UN protiv torture iz 1984.
„U mnogim slučajevima govorimo o sistematskoj upotrebi torture u ovim zemljama. Postoji velika razlika između obaveza na papiru i stvarnosti u praksi”, istakao je Majkl Bočinik, direktor Odeljenja za međunarodno pravo i politiku pri ovoj organizaciji.
Konvencija je pre 30 godina zabranila mentalno ili fizičko maltretiranje zarad dobijanja informacija i priznanja od osumnjičenih ili kažnjavanja zatvorenika. Ipak, policija na svim meridijanima i dalje tuče osumnjičene ili nad pritvorenicima primenjuje nehumane postupke poput tehnike lišavanja sna, konstatuje se u izveštaju.
Bočinik poručuje da će se vlade najbolje izboriti sa ovim problemom ako omoguće advokatima i članovima porodica da posećuju zatvorenike i ako nezavisnim komisijama dozvole da nadgledaju kazneni sistem. Zbog toga je Amnesti internešenel pokrenuo kampanju „Stop torturi” koja će se usredsrediti na građane u Meksiku, Maroku, Zapadnoj Sahari, Uzbekistanu, Nigeriji i na Filipinima.
Amnesti navodi slučaj od pre dve godine kada su meksički marinci tukli jednu ženu i elektrošokovima je primorali da prizna da je članica kriminalne grupe. Kao primer iz Ukrajine pominje se da je policija u januaru zlostavljala jednog demonstranta koji je učestvovao na protestima protiv proruskog predsednika Viktora Janukoviča.
Prema istraživanju koje je sprovela ova organizacija, građani širom planete strahuju od tretmana koji bi im sledovao u slučaju da se nađu iza rešetaka. Čak 80 odsto Brazilaca smatra da bi ih čuvari zatvora zlostavljali, po čemu je Brazil na čelu ove crne liste.
Veoma je raširena bojazan i među Meksikancima (64 odsto), a najmanje u Australiji (16 odsto) i Britaniji (15 odsto). Stav koji preovladava među anketiranima jeste da tortura mora da se iskoreni, ali, ipak, tri od četiri ispitanika u Kini i Indiji smatraju da je ona ponekada nužna da bi se zaštitio interes društva.
Amnesti internešenel je jedina uticajna međunarodna organizacija koja je osudila NATO bombardovanje zgrade RTS 1999. kao „namerni napad na civile” i „ratni zločin” u kojem je poginulo 16 medijskih radnika, a za šta niko nije odgovarao. Više puta su pozivali na zatvaranje američkog zatvora Gvantanamo na Kubi. Organizacija je istakla da su se tamo na najgrublji način kršila ljudska prava jer su pritvorenici stavljani na muke da bi priznali da su pripremali ili izvodili terorističke napade protiv SAD. Na njih se ne odnose ni američki zakoni niti međunarodno pravo, zbog čega je Amnesti pozvao Vašington da osumnjičene ili pusti na slobodu ili da im sudi pred američkim sudovima.
Generalna sekretarka organizacije Salil Šeti izjavila je juče da pojedini zatvorenici u američki zatvorima borave u „surovim” uslovima, u samicama bez svetla. Takođe je optužila zemlje EU da i dalje „tvrdoglavo” odbijaju da preispitaju svoje saučesništvo u tajnim zatvorima koji su otvarani u okviru američkog rata protiv terora.
Pod posebnom pažnjom organizacije je Nigerija gde je islamistička organizacija Boko haram nedavno otela 300 devojčica. Amnesti je osudio tamošnju vladu rečima da je vojska nekoliko sati pre napada znala da se militanti približavaju školi, ali da država ništa nije učinila da spreči kidnapovanje.
J. Stevanović
objavljeno: 14.05.2014.
