Izvor: Blic, 26.Feb.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zatrudne, pa dobiju otkaz
SUBOTICA - Loša finansijska i situacija, opšta nesigurnost, ali i strah od gubitka radnog mesta glavni su razlozi zašto sve manje Subotičanki rađa decu. Lekari kažu da se starosna granica za prvo rađanje pomerila na tridesete godine, pa se žene teže odlučuju na drugo i treće dete. Ipak, kao jedan od glavnih razloga zašto nema više dece, Subotičanke navode strah da će dobiti otkaz ili neće moći da nađu posao ako zatrudne.
Prema podacima matičnog ureda u Subotici, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << prošle godine je u knjigu rođenih upisano 1.527 beba, dok je 2006. godine bilo 106 više. Ovaj broj iz godine u godinu opada, a poslednja dekada u kojoj je zabeležen rast nataliteta bio je period između 1975. i 1985. godine. Ako se prošlogodišnjim podacima doda i činjenica da je više od 20 novorođenih mališana kineske nacionalnosti, onda je pitanje i veliki problem zašto Subotičanke ne rađaju ili se ne odlučuju na više od jednog deteta.
Načelnik ginekološko akušerskog odeljenja subotičke bolnice, doktor Luka Anđelić, kaže da je evidentno da žene odlažu rođenje prvog deteta.
- Starosna granica kada se žene odlučuju na materinstvo je pomerena, a odlaganjem rođenja prvog deteta, one se kasnije susreću sa psihološkim, fizičkim, socijalnim i materijalnim poteškoćama, zbog kojih kasnije više ne rađaju. Sa materinstvom treba krenuti na vreme, a to je svakako pre treće decenije života - kaže dr Anđelić.
Na pitanje da li je moguće da je sterilitet jedan od uzroka opadanja nataliteta u Subotici, dr Anđelić kaže da se ova pojava nekada javljala u jednakim procentima i kod žena i kod muškaraca (oko 40 odsto), dok su po 10 odsto činili nerazjašnjeni sterilitet, kao i neplodnost kod oba partnera.
Prema njegovim rečima, taj odnos je narušen, pa je sada više neplodnih muškaraca.
Psiholog Desa Kujundžić objašnjava da je do smanjena broja novorođenčadi došlo zbog opšte nesigurnosti, lošeg materijalnog stanja i sve većeg broja tridesetogodišnjaka koji ne razmišljaju o braku.
- Promenili su se stavovi prema porodici i braku, a opšta ekonomska neizvesnost u zemlji dovela je da se mladi kasnije odlučuju na brak, pa zato žene i rađaju kasnije. Druga i treća trudnoća, pored rizika za ženu, predstavljaju i teret za budžet. Država bi mogla da utiče na promenu ovako loše situacije, ali je to za sada samo na obećanjima - kaže Kujundžićeva.
Nevena Ivanić, majka dvoje mališana, kaže da se njene sugrađanke ne odlučuju na materinstvo pre svega zbog materijalne situacije, ali i problema sa kojima se susreću na poslu ukoliko obelodane trudnoću.
- Većina devojaka, naročito ako rade kod privatnika, automatski se suočava za otkazom, ako želi da ostane u drugom stanju ili je već trudna. Vlada potpuno nerazumevanje, a pored toga država ne čini ništa da omogući i olakša roditeljima bolje uslove za podizanje dece. Generacija smo koja je mladost provela u haosu, a svaka žena želi da postane majka, samo se plaši nestabilne situacije - kaže Nevena.
Njena sestra, Ivana Miler, misli da je i uticaj „zapadnih trendova" doprineo da imamo sve više tridesetogodišnjaka koji životare, bez razmišljanja o potomstvu.
- Priče o podsticanju nataliteta su prazne priče. Mlade poslovne žene jure karijeru, bez koje bi verovatno ostale čim bi svojim šefovima pomenule trudnoću - kaže Ivana.
Jelena Radovanović, Ivanina i Nevenina majka, kaže da se, kad je ona dobila decu, živelo drugačije, srećnije i opuštenije.
- Danas se mladi suočavaju sa previše problema i ne čudi me što ima sve manje dece. O boljim uslovima za mlade i natalitetu se govori samo kada se skupljaju politički poeni - kaže Radovanovićeva.
Somborke popravile subotički prosek
U Subotici je 2005. godine u matičnu knjigu rođenih upisano 1.440 beba, 2006. godine 1.633, a prošle godine 1.527 novorođenčadi. Slika iz 2006. godine nije realna, jer je te godine zbog sanacije somborska bolnica bila zatvorena, pa su se Somborke porađale u našoj bolnici i većina ih je upisala decu u subotičke knjige rođenih - kaže Žužana Odri, šef matičarske službe.
Manje abortusa
Dr Luka Anđelić kaže da je za svaku pohvalu drastično smanjenje broja abortusa, što je postignuto upornim radom i razgovorima, u kojima se naglašava da je abortus najgori mogući način za rešenje začeća.
- Prethodnih godina imali smo oko 2.000 abortusa, dok je 2007. godine obavljeno 330 i na ovakav način rešavanja začeća odlučuju se žene svih starosnih grupa - kaže on.
.jpg)
