Izvor: RTS, 19.Jan.2010, 21:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zatraženo povećanje kazne Deliću
Tužioci Haškog tribunala zatražili od Žalbenog veća suda da bivšem komandantu Armije BiH Rasimu Deliću poveća kaznu sa tri na sedam godina zatvora jer nije sprečio i kaznio zlodela mudžahedina nad srpskim zarobljenicima u srednjoj Bosni 1995. godine.
Zbog toga što nije sprečio i kaznio zlodela mudžahedina nad srpskim zarobljenicima u srednjoj Bosni 1995. godine, tužioci Haškog tribunala zatražili su da se bivšem komandantu Armije BiH Rasimu Deliću poveća kazna >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << sa tri na sedam godina zatvora.
Odbrana je, nasuprot tome, tvrdila da je prvostepena kazna primerena Delićevoj odgovornosti i predložila da zahtev tužilaca bude odbačen kao neosnovan.
Tribunal je generala Delića u septembru 2008. godine nepravosnažno osudio na tri godine zatvora zbog toga što u leto 1995. godine nije sprečio, ni kaznio okrutan tretman zarobljenih Srba u rukama pripadnika jedinice "El Mudžahedin", nad kojom je, po presudi, tada imao efektivnu kontrolu.
Tužilaštvo je na tu presudu uložilo žalbu, a tokom današnje žalbene rasprave, zastupnici optužbe su ocenili da je prvostepena kazna neprimerena težini zločina počinjenih nad zarobljenicima i propustu Delića da kao vrhovni komandant Armije BiH ta nedela spreči i
kazni.
Tužioci su podsetili da je prvostepenom presudom utvrđeno da su pripadnici jedinice "El Mudžahedin", koja je bila u sastavu Armije BiH "35 dana zlostavljali, terorisali i mučili" 11 zarobljenih Srba u logoru Kamenica, a da su jednog prethodno ubili i odsekli mu glavu.
Zarobljenicima su u logoru mudžahedini pokazali i glave trojice drugih ubijenih Srba i primoravali su ih da te glave poljube, naglasili su tužioci.
Po tužilaštvu, Delić je formirao jedinicu "El Mudžahedin", a zatim i tolerisao kriminalno ponašanje njenih pripadnika samo zbog toga što su bili vojno efikasni na bojištu i obavljali najteže zadatke.
Delić odlikovao mudžahedine
Posle rata, umesto da ih kazni, general Delić je mudžahedine odlikovao, tvrdili su zastupnici optužbe. Zastupnica odbrane generala Delića, Vasvija Vidović odbacila je kao neosnovan zahtev tužilaca za povećanje kazne, navodeći da je prvostepenom presudom utvrđeno da komandant ABiH nije imao "stvarno saznanje" o zločinima mudžahedina.
General Delić je, po odbrani, preduzeo sve što je mogao da disciplinuje i stavi pod kontrolu mudžahedinsku jedinicu, ali da su oni odbijali da prihvate komandu ABiH. Ti Delićevi koraci bili su "odlučni, ali često neuspešni", naznačila je Vidovićeva.
Odbrana je tvrdila i da su Delićeve pohvale jedinici "El Mudžahedin" posle rata bile zapravo "podsticaj mudžahedinima da napuste BiH", a da je odluku o njihovim odlikovanjima donelo Predsedništvo BiH, a ne komandant armije.
Vidovićeva je ocenila i da prvostepena kazna od tri godine zatvora "primereno odražava Delićevu odgovornost".
Pravosnažna presuda - naknadno
Žalbeno veće Tribunala će pravosnažnu presudu generalu Deliću izreći naknadno.
Prvostepenom presudom, Delić je 2008. godine bio oslobođen krivice za višestruka surova ubistva srpskih i hrvatskih zarobljenika na više lokacija u srednjoj Bosni 1993-95. godine.
Iako su kao dokazano prihvatili da je jedinica "El Mudžahedin" od avgusta 1993. godine bila u sastavu ABiH - na osnovu naređenja generala Delića - a većinom glasova, i da je Delić imao efektivnu kontrolu nad tom jedinicom, sudije su ipak zaključile, na osnovu razmotrenih dokaza, da optuženi nije znao, niti mogao znati za ubistva zarobljenika, te ih stoga nije ni mogao sprečiti.
Sudsko veće je jednoglasno kao dokazano prihvatilo da su mudžahedini u julu i avgustu 1995. godine u selima Livada i logoru Kamenica okrutno postupali prema srpskim zarobljenicima, prebijajući ih i podvrgavajući ih elektro-šokovima, kao i da su trojicu ubili.
Veće je u presudi ocenilo i da su tužioci "van svake sumnje" dokazali da su pripadnici "El Mudžahedina" u septembru 1995. godine , posle zauzimanja Vozuće, zarobili i "hotimično ubili" više od 50 Srba u logoru Kamenica.
Prema nepravosnažnoj presudi, međutim, Delić nije imao dovoljno "uzmemiravajućih" informacija na osnovu kojih bi mogao zaključiti da će mudžahedini ubiti zarobljenike, pa se ne može smatrati odgovornim što ubistva nije sprečio, a počinioce kaznio.
Delić je bio oslobođen odgovornosti i za ubistvo i ranjavanje 24 zarobljena vojnika Hrvatskog veća odbrane koje su 8. juna 1993. godine, na dan kada je postavljen za komandanta Glavnog štaba ABIH, u selu Maline kod Travnika počinili mudžahedini iz sastava Trećeg korpusa ABiH.
Poslednji visoki oficir ABiH kome je sudio Haški tribunal
Po presudi, nije dokazano da je Delić u trenutku zločina već stupio na dužnost načelnika glavnog štaba Armije BiH. Na delove presude kojima je Delić bio oslobođen odgovornosti za ubistva, haško tužilaštvo nije uložilo žalbu.
General Delić se dobrovoljno predao Haškom tribunalu u februaru 2005. godine, a u prvom pojavljivanju pred sudijom izjavio je da nije kriv. Ubrzo je bio pušten na privremenu slobodu na kojoj je ostao do početka suđenja. U pritvoru je proveo 448 dana koji će mu biti uračunati u kaznu.
General Delić je poslednji visoki oficir ABiH kome je sudio Haški tribunal.
Oslobađajuće presude, Tribunal je ranije izrekao Seferu Haliloviću i Naseru Oriću, a pravosnažno je osudio Envera Hadžihasanovića na tri i po, a Amira Kuburu na dve godine zatvora.
.jpg)
