Izvor: Glas javnosti, 08.Okt.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zatiranje svih srpskih tragova na Kosovu
Famozni tekst na sajtu šiptarskog Ministarstva trgovine i industrije-departman turizma iz 2006. godine u kome se vrlo perfidno i podlo iskrivljuje istorija srpske pravoslavne baštine neprocenjive kulturne vrednosti za ceo svet - već je pročitalo hiljade i hiljade ljudi širom planete. A zamislimo tek kakav će to efekat imati kroz nekoliko godina, kada se, bez reagovanja srpske političke klase, ugnezde na Internetu. Za samo nekoliko godina i bez pominjanja pojma srpski pravoslavni manastiri >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << na Kosmetu mladi širom sveta zaista će i pomisliti da nikada nisu ni postojali srpski Gračanica, Dečani, Pećka patrijaršija, Bogorodica LJeviška, i ini naši tragovi.
Upravo je to intelektualni cilj albanske-šiptarske političke klase, kada se usuđuje da ovakve tekstove ozvaničava. I upravo ovde pominjemo, uvereni smo, možda najmonstruozniji metod koji naziremo u ovakvim političkim i (ne)kulturnim okolnostima na Kosmetu. Pomenuti geopolitički pojam, proces dugog trajanja, Albanci-Šiptari diskretno započinju upravo na kulturno-verskom planu, „meko“ i lukavo udarajući upravo u srce pravoslavne kulturne baštine-kosovsko-metohijske manastire.
Naime, prištinska politička klasa odlučila se za zanimljiv dugoročni poduhvat stavljanja pod svoju kapu srpskih manastira i njihovo amputiranje od SPC i Beograda. Prisetimo se da je Unmik pre nekoliko godina nudio da preuzme brigu o srpskim spomenicima kulture da oni nadgledaju konzervatorske i druge radove na manastirima. Sveti Sinod SPC je trebalo i da im odgovori do februara 2007. godine, do čega, naravno, nikada nije došlo. To bi značilo da bi našu kulturno-versku baštinu na Kosmetu, da je samo na to pristala SPC, i zvanično od kraja marta 2008. godine, samo prebacili u nadležnost Prištine. Albanci-Šiptari istorijski dokazano su „stare čekalice“. Ulažu sada strpljive i izuzetno diskretne napore da preko Vaseljenske patrijaršije vremenom postignu da u srpske manastire na Kosmetu polako počnu da ubacuju pravoslavne kaluđere-Šiptare. To je strategija poznata inače među pravoslavcima u Svetoj zemlji, na primer: U manastiru Svetog Save Osvećenog, u Judejskoj pustinji, uvek su se vodile bitke oko doktrinarne i fizičke prevlasti Grka i Rusa u tom najsvetijem pravoslavnom manastiru planete.
ŠIPTARSKI PAKLENI PLAN!
Kosovsko-metohijski pravoslavni srpski manastiri planirani su da se vremenom pripoje brizi i „kišobranu“ „grde“ države Kosova. Zato treba na čistac isterati i sve brojne snage u EU među evropskim zagovaračima hrišćanskog evropskog identiteta. Dužnost je naše države i Crkve da o ovome otvoreno govore, uvek kada im se ukaže prilika. I da ulože dugotrajne napore, i novac, kako bi se ova namera Prištine efikasno suzbijala u međunarodnom javnom mnjenja.
Mada je znatno drugačija situacija na Kosmetu od judejske situacije, na Kosmetu Šiptari imaju na umu upravo elemente takve „infiltracije“. Tako bi, od trenutka zamišljenog ulaska šiptarskih pravoslavnih kaluđera, za samo generaciju-dve (a šta je to u kategoriji večnosti!) moglo da dođe do njihove prevlasti. I tako bi „srpsko pravoslavno pitanje“ bilo najelegantnije istorijski rešeno. Dolazeće generacije u svetu će, ako Srbija i u budućnosti bude ćutala na ove namere svojevrsnog kulturnog genocida nad pravoslavnim srpskim narodom, zaista u doglednoj budućnosti prihvatiti nesuvislosti o crkvama albansko-vizantijskog stila! Ovakva šiptarska diplomatija je značajni momenat dugoročnih planova Prištine i samo neozbiljni ljudi mogu da apstrahuju ove temeljne radove naših protivnika na Kosmetu.
Mora da se dođe do tačke osude Albanaca-Šiptara zbog ovakvog civilizacijskog, identitetskog, kulturnog, verskog i politički nameravanog i već delom sprovedenog cilja.
