Izvor: Nezavisne Novine, 30.Mar.2016, 19:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zategnuto, do pucanja

Uoči presude Haškog tribunala Vojislavu Šešelju i sedmicu po izricanju presude Radovanu Karadžiću politička i medijska scena podseća na nekadašnju - heroji su tu, znaju se neprijatelji, a sasvim su jasni i zaštitnici.

Samo, kao i već decenijama, na toj sceni žrtve nemaju ni mesta, ni imena.

Zategnutost odnosa na svim relacijama u regionu, posebno ključnim kada su ratovi devedesetih u pitanju Beograd - Sarajevo, ili obrnuto Sarajevo - Beograd, te Zagreb - Beograd >> Pročitaj celu vest na sajtu Nezavisne Novine << i, napokon, Beograd - Priština,  tolika je da preti pucanjem. Šavova, na sreću, ne oružja. Mada ni to sa šavovima nije naivno, pošto to sve zemlje bivše Jugoslavije, sa donekle izuzetkom Slovenije, čini stalnim taocima svojih i tuđih promašenih politika.

Dobar primer je uzbuna posle Karadžićeve presude. Čemu sve to? Prvo, presuda nije konačna, a još manje je neočekivana. Spisak nedela koje je Haško tužilaštvo stavilo na teret prvom predsedniku Srpske toliko je upečatljiv i, dopadalo se to kome ili ne, potkrepljen dokazima i iskazima, da je nerazumno bilo nadati se čudu, bilo manjoj kazni, bilo oslobađanju.

Iako je čudo izostalo, Beograd i Banjaluka imaju dobrih razloga da odahnu jer niko nije, kako se to insinuira, upro prst u nas; iracionalna bojazan da će presuda Karadžiću biti presuda Srpskoj i Srbima kao narodu pokazala se upravo takvom, iracionalnom.

Malo je verovatno, dalje, da će pretnja Sarajeva revizijom postupka protiv Srbije za genocid u Srebrenici biti nešto više od još jedne iracionalnosti, bez obzira na polemiku koja uveliko prevazilazi  povod. Presudu Karadžiću. Ipak, poruke lišene političke mudrosti lete svakodnevno.

Iako bi tvrdnja da takvo stanje stvari pogoduje izbornoj kampanji u Srbiji bila malicioznost, teško je oteti se utisku da su ti tantijemi dobrodošli aktuelnoj vlasti da - uz proklamovano evropejstvo - potvrdi i patriotizam. Zašto bi, inače, Vlada Aleksandra Vučića, vlada u tehničkom mandatu, imala posebnu sednicu povodom presude? Tim pre što se ni narod nije uzbunio, ako se izuzmu pokušaj-dva protesta koji su bili gemišt svega i svačega. Dakle, nikakvog nacionalnog stresa, još manje opasnosti po nacionalnu bezbednost nije bilo. Za razliku od Karadžićevog hapšenja; ali tada su najveće proteste predvodili oni koji sada vode državu.

Sa Šešeljem stvari stoje malo drugačije. Prvo, tu se Haški tribunal zaista obrukao kao sud, prvo zbog toga što ga je četiri godine bez suđenja i 12 godina bez presude držao u pritvoru. Dalje, za razliku od one protiv Karadžića, optužnica je, blago rečeno, na klimavim nogama. Napokon, da je Tribunal osnovan zbog tipova poput Šešelja, Sheveningen bi bio tesan za sve potencijalne štićenike. Što ne znači da je Šešelj nevin, posebno kad je reč o raspirivanju mržnje i nacionalne netrpeljivosti, što je glavna podloga ratovanja na prostoru eks-Yu.

Sa njim su stvari drugačije, prevashodno zbog izborne kampanje na kojoj predvodi Srpsku radikalnu stranku, istu onu koju je u vreme ratova vodio sa sadašnjim predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem i tada visokim funkcionerom, sada premijerom Srbije i predsednikom vladajuće Srpske napredne stranke Aleksandrom Vučićem. Doduše, prvi od ove dvojice svojom retorikom malo-malo pa podseti javnost na političko poreklo i uzor, a drugi se mnogo veštije i transparentnije odrekao svog decenijskog idola i vođe.

Upravo to distanciranje od radikalske politike kost je u grlu naprednjaka, kojima je i dalje potrebno nacionalno tvrdo jezgro birača, čemu je Šešelj smetnja. Što on kao majstor manipulacije zna i koristi uspešno.

U četvrtak, kad "Nezavisne" budu pred čitaocima, znaće se kakvu je kaznu Tribunal odredio lideru radikala, koji je već bacio rukavicu prognozom od četvrt veka. Što bi ga automatski vratilo u Sheveningen, ukoliko Tužilaštvo ne pristane da i dalje bude na privremenoj slobodi. Ali, takva kazna, kao i svaka veća od već izdržanog pritvora, po sili zakona ga skida sa mesta pretendenta na poslanički mandat. Što će mu, bez sumnje, doneti simpatije starih partijskih saboraca i dela glasača. Uz, jasno, oreol mučenika i još jasnije, optuženika koji je nokautirao Tribunal.

Vučića, pak, kazna Šešeljevog povratka u Sheveningen stavlja na muke jer bi ga valjalo uhapsiti i izručiti. Podsetimo da su prethodne vlasti, one do 2012, bile te koje su Hagu izručile sve optuženike, uključujući Slobodana Miloševića, Radovana Karadžića i Ratka Mladića. Šešelj je dobrovoljno otišao, pa bi eventualno hapšenje po nalogu Tribunala bilo prvo i za njega i za Vučića. A kampanja ulazi u završnicu.

Moguć je, naravno, i drugi scenario - sloboda za Šešelja.

A kampanja ulazi u završnicu, s njim kao pobednikom nad Tribunalom, koji je u Srbiji, uzgred, još manje omiljen nego NATO. I nimalo uzgred, sa mnogo razloga, pre svega zbog propuštene prilike da pravično sudi i političkih manipulacija na koje je pristajao.

Ovaj scenario bi, bez sumnje, dodatno zaoštrio odnose sa Zagrebom, a i Sarajevo bi imalo šta da kaže.

Treća pukotina je na relaciji Beograd - Priština, gde je u toku jedna otvorena demontaža Briselskog sporazuma, najvećeg političkog dometa Aleksandra Vučića. Najvidljiviji dokaz su kolone kamiona na prelazu koje Priština zove granicom, a Beograd administrativnom linijom i zaplena kamiona sa zapaljivom robom. Beograd je u utorak zapretio kontramerama. Tome valja dodati da dogovorena Zajednica srpskih opština nije na vidiku i da se sve ostale tačke briselskih sporazuma otežano ostvaruju ili su u stanju mirovanja. Pri čemu Beograd, zbog preuzetih obaveza u Briselu, ne može mnogo da učini. Što znači da će i tu opet biti potreban međunarodni policajac, a može biti i vatrogasac.

Naravno, u aktuelnoj izbornoj kampanji čak ni evropske integracije Srbije nisu značajan adut; izborna ponuda i trka svode se na pro&kontra priče o ekonomskim reformama i šikaniranje političkih suparnika. Na oba polja prednjači Srpska napredna stranka, zahvaljujući državnim resursima i svom poletnom predsedniku.

Odnosi u regionu nisu u središtu, premda su tokom dva dvogodišnja Vučićeva mandata - prvo vicepremijerskog, pa premijerskog - bile važna poluga njegovog ličnog političkog prevrata. Verovatno se neće ni potezati bitnije, uprkos navedenim izazovima i razmiricama, ali nesumnjivo će posle izbora ponovo biti na političkoj mapi. Uostalom, uspešna regionalna saradnja je jedna od najvažnijih stavki na evropskom putu Srbije. Štaviše, ne samo saradnja, već pomirenje. No, obnovljena nova politička zategnutost pokazuje da smo od pomirenja udaljeniji nego pre nekoliko godina. Lament nad Karadžićevom sudbinom, posebno u tihoj državnoj režiji, samo je kockica u tom mozaiku.

I biće tako, sve dok sve žrtve ne dobiju svoje mesto i ime, a ne zaboravimo, žrtava nema ako nema zločinaca. Sa svih strana, naravno.

Nastavak na Nezavisne Novine...