Izvor: Politika, 28.Jun.2014, 16:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zatamnjena istorija
U Francuskoj, jedan od ciljeva obeležavanja stogodišnjice Velikog rata je da se potisne sve što bi moglo da oživi stare antagonizme
U reportaži sa ulica Sarajeva radija Frans enter, koji je organizovao specijalni program posvećen komemoraciji atentata na Franca Ferdinanda, jedan stanovnik grada na Miljacki ovako razmišlja: „Bolje bi bilo da je Austrougarska ostala, danas bismo bili Nemačka i imali bismo nemačke plate”.
Sto godina kasnije, grad u kome su mladobosanci >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << atentatom na austrougarskog prestolonaslednika pokazali da neće da pristanu na kolonijalni status, čezne za kolonizatorom.
„Vidite da žale za Austrougarskom”, nadovezao se novinar iz improvizovanog studija Frans entera nedaleko od sarajevske katedrale, iznenađen što jedan od učesnika u debati, Žan-Arno Derans, govori o austrougarskoj kolonizaciji Bosne. Jer kolonizacija je nešto što Francuze vraća na sopstvenu istoriju sa kojom još imaju teškoće da se suoče. Na ponižavajući tretman koji su podnosili narodi koje su kolonizovali, koji su u sopstvenim zemljama živeli kao stanovnici drugog reda, baš kao što su živeli stanovnici Bosne i Hercegovine pod Austrougarskom. Taj deo istorije je, međutim, zatamnjen novim tumačenjem po kome je izvor maltene svih nedaća 20. veka srpski nacionalizam. Tako bar može da se zaključi iz priloga Bernara Gete, komentatora ovog radija.
„Svet u kome živimo ne bi bio ono što je danas da nije bilo atentata u Sarajevu, čija je najtragičnija baština pojava nacizma, kaže Geta, do koga ne bi došlo „da nije bilo kriminalne imbecilnosti pobednika koji je nametnuo Nemcima reparaciju koliko ponižavajuću toliko i uništavajuću”.
Teza o pojavi nacizma zbog ponižavajućih uslova nametnutih Nemačkoj Versajskim sporazumom nije nova, ona se uči u zajedničkim nemačko-francuskim udžbenicima istorije, ali Geta odlazi dalje povezujući rađanje nacizma sa atentatom u Sarajevu.
„Hitler je rođen u Sarajevu”, kaže ovaj vrlo ozbiljan i uticajan stručnjak za geopolitička pitanja.
Ne mogu da pronađem bolje objašnjenje od „kriminalne imbecilnosti” za ovakvo ignorisanje istorijskih činjenica i uslova u kojima je došlo do atentata, a potom i do izbijanja Prvog svetskog rata. Ali Getu, kao i toliko drugih zapadnih komentatora, ne interesuje istorija već savremeni svet u kome tumačenje istorije postaje instrument aktuelne političke vizije. A aktuelna politička vizija je da su Nemačka i Francuska motor Evropske unije i da je to postalo moguće zahvaljujući pomirenju bivših neprijatelja. Zato je cilj komemoracija da se potisne sve što bi moglo da oživi stare antagonizme. U to se nikako ne uklapa sećanje na tamo neke potlačene stanovnike Balkana koji su se pobunili protiv austrougarskog osvajača i njegovih nemačkih saveznika. Utoliko pre što je Nemačka postupala poput drugih velikih evropskih kolonizatora, poput Francuske, koja još svoju misiju u bivšim kolonijama smatra „civilizatorskom”, kao što svoje vojne intervencije u savremenom svetu opravdava humanitarnim razlozima.
Gavrilo Princip nije bio nikakav srpski nacionalista, kako žele da ga prikažu, niti borac za nekakvu veliku Srbiju. Ova „kriminalna imbecilnost” koja odlikuje nemali broj zapadnih komentatora rezultat je političke interpretacije antagonizama u bivšem jugoslovenskom prostoru koji su kulminirali ratovima devedesetih. Princip je, znamo, a trebalo bi da znaju i oni, bio anarhista, pripadnik generacije ponesene evropskim idejama revolucionarnog romantizma, koji nije želeo da neko drugi određuje narodu u njegovoj zemlji kako će da živi. Njegov herojski čin nije prouzrokovao klanicu Prvog svetskog rata – neposredni povod bio je ultimatum Beča Beogradu koji se mogao izbeći – već je ogolio stanje u ondašnjoj Evropi, u kojoj je sve bilo spremno za rat.
Ana Otašević
objavljeno: 28.06.2014.
