Izvor: B92, 10.Avg.2014, 17:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto voda sve češće nije za piće?
Beograd -- Nestašica pijaće vode postaje nam svakodnevica.Osim problema sa bakteriološkom neispravnošću, građani Srbije imaju problem i sa zagađenjem vode teškim metalima.
B92 je istraživao zašto sve više gradova ima problema sa vodom za piće.
Od početka poplava u Srbiji sa tim problemom suočavaju se meštani Sombora i Apatina, inđije, Leskovačke opštine Grdelica Lebane i Bojnik, Čajetina i druga mesta na Zlatiboru. U Užicu vodu za piće i dalje se >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << dovozi cisternama.
Iako biološka ispitivanja u poslednjih osam dana ukazuju na odsustvo algi, voda i dalje nije za piće.
Zavod za javno zdravlje Kikinde saopštio je da je voda u ovom gradu nije zabranjena za piće.
Oni navode da je tokom jula uzorkovano 116 uzoraka vode za piće i to 80 u gradu i 36 u selima koji pripadaju opštini Kikinda.
Kako navode voda za piće je uobičajenog hemijskog kvaliteta a procenat mikorbiološke neispravnosti je niži u odnosu na prethodni mesec.
Direktor užičkog vodovoda Dragan Simić kaže da su po nalogu Sanitarne inspekcije počeli sa dezinfikovanjem i čišćenjem rezervoara i postrojenja. On očekuje da će taj posao biti završen do druge polovine nedelje.
“To uopšte ne znači da će voda posle toga biti ispravna. Suština je u prirodi, sa ovim visokim količinama padavina i vodostajima Sušice koji nije zapamćen, naravno da se sa mutnoćom dolazi i do pojave nematoda i biološke neispravnosti koja će se tek kasnijim analizama polako dovesti verovatno u normalu, ali mislim da samim čišćenjem neće to biti rešeno”, rekao je Simić.
Problem ne stvara samo bakteriološka neispravnost vode za piće.
Poznato je da u Vojvodini ima arsena u vodi, a isti problem su imali i u Gornjem Milanovcu. Zbog nedavnih padavina u Lozničkom kraju teški metali poput antimona, arsena, cinka i žive stigli su do reke Jadar i prete Drini i Savi.
Zamenik direktora Agencije za zaštitu životne sredine Dejan Lekić kaže da oni vrše proveru kvaliteta površinskih i podzemnih voda i akumulacija. Problem je nedostatak sredstava.
“Želim da podsetim da su ukupne budžetske investicije u oblast zaštite životne sredine u Srbiji na nivou 0,3 posto bruto nacionalnog dohotka. U EU je to između 1,5 i 2 BND. U Srbiji se od komunalnih otpadnih industrijskih voda prečišćava ispod 10 posto tih otpadnih voda”, rekao je Lekić.
U zemljama u okruženju prečisti se oko 40 procenata otpadnih voda. Investicije u ovu oblast očekuju se iz Evropskih, ali i iz nacionalnih fondova.
