Izvor: B92, 15.Sep.2019, 13:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zašto svet postaje sve alergičniji na hranu

Sve više dece na svetu je alergično na hranu, a za to je delimično kriv i zapadnjački način života.

Deca širom sveta imaju daleko veće šanse nego ikada ranije da postanu alergični na hranu.

Istraživanje smrti britanskih tinejdžera nakon što su konzumirali obrano mleko, susam i kikiriki pokazalo je da je to nekada ima tragične posledice. Prošle godine šestogodišnja devojčica u Zapadnoj Australiji je preminula usled alergije na mlečne proizvode.

>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />Porast alergija poslednjih decenija naročito je primetan na zapadu. Na hranu je trenutno alergično oko sedam odsto dece u Velikoj Britaniji i devet odsto u Australiji na primer. Širom Evrope dva odsto odraslih alergično je na hranu.

Alergiju izazivaju supstance brotiv kojih se imuni sistem borim, a koje bi trebalo da su bezopasne. One postaju alergeni.

Ove supstance postaju mete i dovode do alergijskih reakcija.

Simptomi se kreću od crvenila kože, osipa i oteklina do - u najtežim slučajevima - povraćanje, dijareje, otežano disanje i anafilaktičkog šoka.

Neke od najčešćih namirnica na koje su deca alergična su:

Ne postoji jedno objašnjenje zašto svet postaje sve alergičniji na hranu, ali naučnici imaju neke teorije.

Jedan je da je povećanje higijene krivac, pošto deca nemaju mnoge infekcije.

Protiv parazitskih infekcija obično se se bore neki mehanizmi koji su uključeni u borbu sa alergijama. Uz manje parazita za borbu, imuni sistem se okreće protiv stvari koje bi trebalo da budu bezopasne.

Druga ideja je da vitamin D može da pomogne imunom sistemu da razvije zdravi odgovor, čineći nas manje podložnim alergijama. Većina ljudi širom sveta ne dobija dovoljno vitamina D iz nekoliko razloga, između toga i što provodi manje vremena na suncu. U SAD se procenjuje da se stopa nedostatka vitamina D skoro udvostručila za nešto više od decenije.

Novija, "teorija dvostrukog izlaganja alergenima", ukazuje da se razvoj alergije na hranu svodi na ravnotežu između vremena, doze i oblika izloženosti.

Na primer, razvoj alergijskih antitela može da se događa kroz kožu, naročito kroz upalu kože kod beba sa ekcemima.

Ali smatra se da konzumiranje namirnica koje izazivaju alergiju tokom odvikavanja može dovesti do zdravog odgovora i sprečiti razvoj alergije, jer je imuni sistem creva spreman da toleriše bakterije i strane supstance, poput hrane.

Ovo je bila osnova u istraživanju Kraljevskog koledža, koje je pokazalo smanjenje za oko 80 odsto alergije na kikiriki kod petogodišnjaka koji su redovno jeli kikiriki od godine rođenja.

Ova studija dovela je do promena u američkim smernicama o konzumiranju kikirikija kod odojčadi. Roditeljima iz Velike Britanije savetovano je da se prvo konsultuju sa lekarom opšte prakse.

Smrt tinejdžera iz Velike Britanije koja su imala alergije na hranu ukazuje na ljudski uticaj na ovakvu situaciju i važnost jasnog i tačnog označavanja.

Trenutno ne postoji lek za alergiju na hranu, a upravljanje situacijom se oslanja na izbegavanje namirnica i na plan hitnog lečenja u slučaju izlaganja.

Ali čak i postavljanje početne dijagnoze je izazovno. Glavni način prepoznavanja alergija na hranu je da pacijent postepeno jede povećane količine te hrane pod medicinskim nadzorom.

Međutim, ovo je uznemirujuće za decu i postoji rizik da izazove alergijsku reakciju. Testovi reakcije imunog sistema takođe mogu dati lažne podatke kod dece koja nisu alergična.

Na Kraljevskom koledžu u Londonu razvijena je alternativa: test krvi koji se pokazao tačnim u dijagnostikovanju alergije na kikiriki u poređenju s postojećim metodama.

Ovi testovi sada pokrivaju hranu odgovornu za 90 odsto dečijih alergija i nadamo se da će biti dostupni pacijentima u narednih nekoliko godina.

Čak i nakon uspešne dijagnoze, izbegavanje hrane koja izaziva alergiju je teško, a slučajne reakcije su česte.

Pokazalo se da imunoterapija alergenima - kada se uzimaju male količine te supstance - smanjuje osetljivost alergičnih pacijenata i može da zaštiti od slučajnog izlaganja.

Ostali tretmani se istražuju i veoma su potrebni.

U međuvremenu, alergije ostaju briga i deo svakodnevnog života za decu i njihove roditelje.

O ovom članku

Ovu analizu BBC je naručio od eksperata koji rade za drugu organizaciju.

Doktorka Aleksandra Santos je viša klinička predavačica na odeljenju pedijatrijske alergije na Kraljevskom koledžu u Londonu.

Članak je prvi put objavljen u decembru 2018.

Uredila Eleonora Lovre

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...