Izvor: RTS, 04.Feb.2014, 10:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto su privlačni strani univerziteti
Kako bi sebi uvećali šanse za zaposlenje ili nastavak školovanja, pojedini studenti iz Srbije se odlučuju za indeks na nekom od stranih univerziteta. Kada se vrate u zemlju, međutim, sapliću se o administrativne procedure i nespremno tržište rada.
Ne zna se koliko je studenata otišlo iz Srbije, čime su se sve bavili i da li bi s tim iskustvom mogli da pomognu Srbiji, ali oni koji su se vratili sretali su se s administrativnim problemima i nespremnim tržištem rada. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Oni koji su se izborili za stipendije ili imaju finansijske mogućnosti da znanje stiču na stranim fakultetima kažu da tamo dobijaju veću pažnju, ali i da im se otvaraju nove mogućnosti za nastavak školovanja.
"Izabrala sam inostranstvo, jer u Srbiji nema šanse da dobijem posao u struci", kaže Bojana Vasiljević, koja je na postdiplomskim studijama istorije srednjeg veka.
Jovan Grubić je na postdiplomskim studijama rodne ravnopravnosti. Kaže da se za svako predavanje pripremaju, kritički analiziraju i moraju da budu aktivni, što u Srbiji, tvrdi, nije bilo tako.
Ovi mladi ljudi kažu da je svakako lakše studirati na maternjem jeziku i da glavna razlika nije količina naučenog, već način studiranja.
Iz ugla profesora, najbolji srpski studenti, na istom su nivou kao i njihovi vršnjaci u drugim zemljama, što nije slučaj sa prosečnim studentom iz Srbije.
Za profesora Tibora Varadija, koji je predavao na fakultetima širom sveta, najefikasnije školovanje je u Americi.
"Ne mislim da je u Aamerici sve lepo, ali pravne studije su intenzivnije, grupe studenata su znatno manje, imamo mnogo intenzivniji dijalog. To je omogućeno pretpostavkm studiranjem godinu za godinu", objašnjava profesor Tibor Varadi sa Centralno evropskog univerziteta u Budimpešti.
A kad steknu znanje i diplomu svetskih fakulteta, u Srbiji ih čekaju administrativne kočnice.
"Najveći problem je nostrifikacija diploma, pristup tržištu rada čije potrebe nisu poput onih u Evropi, studijski programi su drugačiji i pravi se disbalans i dovodi se do toga da imamo problem kad se vratimo", kaže Bojan Aranđelović iz Organizacije srpskih studenata u inostranstvu.
Studentska udruženje predlažu otvaranje za novih obrazovnih profila, potrebnih našem, ali i tržištu Evropske unije.
Nema zvanične evidencije, ali je izvesno da ih na stotine svake godine ode po indeks u druge zemlje - najviše u SAD, Nemačku i druge zemlje EU.
