Izvor: Press, 12.Mar.2013, 22:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto su kruške najskuplje voće?
Dok Srbija danas izvozi kruške na strano tržište, najčešće rusko, građani Srbije nemaju drugu opciju osim da kupuju uvozne kruške po duplo većoj ceni.
"Prodavcima se uopšte ne isplati da prodaju kruške, jer im nabavna cena previsoka. Na nekim tezgama možete videti prodavce koji ih nude za 200 do 250 dinara, ali su to uglavnom uvozne kruške. Ostaje nam samo da se nadamo da će cena voća pasti i tada ćemo moći da ih kupimo", priča za Pressonline pijačni prodavac sa pijace >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << Zeleni venac.
Pored krušaka, Srbija uvozi banane, limun i pomorandže, za koje ne postoje uslovi za uzgoj.
Stručnjaci za Pressonline navode neorganizovanu proizvodnju krušaka kao glavni razlog zbog čega Srbija mora da uvozi ovo voće iz Argentine, Čilea, Italije.
Savetnik za poljoprivredu predsednika Privredne komore Srbije Vojislav Stanković potvrđuje da naša zemlja nema dovoljno krušaka i da uzgoj opada iz godine u godinu.
-Nedostatak savremene proizvodnje smanjio je proizvodnju krušaka, a prema poslednjim podacima ukupan prinos iz 2009. godine iznosio je 67.771 tonu, 2010. godine 47.501 tonu, dok je prinos u 2012. godini iznosio 39.112 tona", istakao je Stanković.
Uvoz kruške u toku prošle godine iznosio je 570 tona u iznosu od oko 539.000 dolara. Najčešće krušku uvozimo iz Italije, Turske, Urugvaja, Čilea, Argentine.. samim tim troškovi transporta i troškovi uvoznika, formiraju cenu.
Stanković tvrdi da bi se osavremenjivanjem proizvodnje i boljim marketingom situacija drastično poboljšala.
-Srbija ima fantastične uslove za organsku proizvodnju voća, zbog čistog vazduha i pogodnih ekoloških uslova. Samim tim, neko u Srbiji mora da preuzme odgovornost i organizuje proizvodnju- kaže Stanković.
Podatak da u velikoj količini izvozimo voće, potvrdila je i Evica Mihaljević iz Asocijacije "Plodovi Srbije".
-Izvoz voća posledica je slobodnog tržišta, a tendencije ka izvozu su velike. Ono šta Srbija mora da uradi jeste da vodi računa o vrsti voća koje nema dovoljno i da proširi površine pod kruškom koje su sada male.
Potrošnja kruške u Srbiji je mala i skromna. Ona iznosi oko jedan kilogram po glavi stanovnika, za razliku od Evrope, gde potrošnja kruške u proseku iznosi oko pet kilograma po glavi stanovnika.
Stanković smatra da cena uvozne kruške i nije toliko visoka ako uzmemo u obzir da ona dolazi čak iz južnoameričkih država, već je kupovna moć građana Srbije postala veoma mala.
Umesto domaćih, jedemo kruške iz "belog sveta"
Izvor: Kamatica.com, 13.Mar.2013, 08:30
Dok Srbija danas izvozi kruške na strano tržište, najčešće rusko, građani Srbije nemaju drugu opciju osim da kupuju uvozne kruške po duplo većoj ceni. Proizvodnja opada iz godine u godinu, a stručnjaci upozoravaju da ukoliko se uzgoj ovog voća ne osavremeni i marketinški podupre, naša zemlja...
