Izvor: Politika, 01.Sep.2013, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto strani studenti zaobilaze Srbiju
Država nema politiku privlačenja stranih studenata, ne zna im čak ni broj. – Malo kurseva na engleskom jeziku, nedovoljno mesta u domovima
Budući ministar prosvete dr Tomislav Jovanović najavio je da će poraditi na privlačenju stranih studenata u Srbiju. Nekada je samo na Univerzitetu u Beogradu (UB) od 50.000 studenata, svaki 10. bio stranac, a danas ne postoje precizni podaci o tome, niti država ima jasnu politiku privlačenja studenata iz inostranstva.
Procene >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pomoćnika ministra prosvete profesora dr Slobodana Stupara jesu da na Univerzitetu u Beogradu studira od 300 do 350 stranaca, uglavnom iz azijskih i afričkih zemalja, od čega je 200 iz vladinog programa „Svet u Srbiji”, koji dobijaju stipendiju. Ostali stranci plaćaju školarinu, koja iznosi od 1.000 do 7.000 dolara.
Prethodni rektor UB, profesor dr Branko Kovačević, sada dekan Elektrotehničkog fakulteta, iznosio je podatke o tome da je na našim fakultetima manje od jednog procenta stranaca, dok Strategija razvoja obrazovanja Srbije predviđa da taj procenat bude čak 10 odsto.
Po rečima prorektora za finansije profesora dr Miodraga Popovića, u pripremi je „popis” stranih akademaca, posle kojeg će, verovatno u novembru, UB imati preciznije podatke.
Trenutno, najveći broj stranih studenata dolazi iz našeg regiona, zbog pravila koje predviđa da državljani zemalja u okruženju, ako se izjasne da su pripadnici srpske nacionalnosti, mogu da studiraju o trošku budžeta Srbije.
– Ja sam za ono što zovu „cirkulacijom mozgova”: da se naši studenti i istraživači vrate u zemlju nakon školovanja u inostranstvu, ali i za privlačenje mladih talentovanih stranaca u Srbiju. To je međutim vrlo ozbiljan posao, moramo pre svega ubediti stranog studenta da je dobro da u Srbiji stekne diplomu – kaže profesor dr Miroslav Vesković, rektor Univerziteta u Novom Sadu.
Po njegovom mišljenju, Srbija mora da odredi i koje će to zemlje biti naš cilj u privlačenju studenata. Jedno vreme su to bile zemlje mediteranske Afrike i Bliskog istoka, dodaje, a sad moramo veću pažnju da usmerimo ka Dunavskom regionu koji ima tri miliona studenata, ali i novim azijskim „tigrovima”, poput Indonezije, Tajlanda, Vijetnama, Šri Lanke, jer je njihovim studentima sigurno lakše da studiraju u Beogradu nego u Parizu, pošto su to zemlje koje su nama ekonomski bliske.
– Glavna prepreka u privlačenju stranaca jeste nedovoljan broj kurseva na engleskom jeziku, kao i neadekvatno držanje nastave na engleskom jeziku. Veliki problem je i nedostatak adekvatnog smeštaja za te studente, jer barem polovini moramo da ponudimo smeštaj u domu. Mi, međutim, nemamo dovoljno kreveta ni za naše studente, a kamoli za neku agresivniju kampanju privlačenja stranaca – kaže rektor Vesković.
Država nema programe privlačenja stranih studenata, kao što to ima većina zemalja EU, kaže profesor dr Pavle Sekeruš, prorektor za naučnu i međunarodnu saradnju Univerziteta u Novom Sadu.
On objašnjava da univerzitet vodi podatke o dve kategorije stranih studenata: onih koji su kod nas upisani da bi dobili diplomu, i to su uglavnom Srbi iz okolnih zemalja, i stranaca koji dolaze u Srbiju da odslušaju semestar ili dva u okviru nekog programa razmene.
– Imamo 2.300 stranih studenata koji su upisani da bi ovde dobili diplomu, većina je iz Hrvatske, BiH i Crne Gore. Od toga broja 65 su iz drugih zemalja, najviše ih je iz Libije, gotovo polovina, a ima i studenata iz Italije, Mađarske, Nemačke, Grčke – navodi dr Sekeruš.
Ima 150 studenata koji su tu u okviru evropskih programa razmene. To su oni koji sakupljaju bodove tokom jednog ili dva semestra, a diplomu dobijaju na matičnim fakultetima u Portugaliji, Španiji, Nemačkoj... Njima će, dakle, kada završe studije, u diplomi pisati da su, na primer, 30 bodova stekli na Univerzitetu u Novom Sadu.
Dragan Vukićević je direktor nacionalnog odbora IAESTE za Srbiju, organizacije koja gotovo 60 godina obavlja razmenu studenata tehničkih i prirodnih nauka.
– Država mora da pronađe sistemsko rešenje. Mi stranim studentima pokrivamo troškove smeštaja, ishrane i džeparca, ali na „mišice” i zahvaljujući sponzorima – kaže Vukićević.
Najveći problem je što u toku leta sobe u studentskim domovima imaju ekonomsku, a ne dotiranu cenu, kao i to što firme, u koje strani studenti dođu na praksu, te akademce ne shvataju dovoljno ozbiljno.
– Oni ovde ne dolaze turistički, već da nešto nauče i da rade. Godišnje dođe oko 250 studenata iz sveta, što nije malo s obzirom na to da prirodni i tehnički fakulteti nisu masovni, naročito na završnim godinama. Naš potencijal država ne koristi, niko mi nikada nije tražio nijedan podatak, nijedno istraživanje, a imamo sve ovde na „izvol’te” – kaže na kraju Vukićević.
Sandra Gucijan
objavljeno: 01/09/2013
