Izvor: Vesti-online.com, 03.Mar.2017, 15:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zašto smo opsednuti hranom i znamo li šta jedemo?

Flajeri i sponzorisani tekstovi na internetu svakog dana reklamiraju firme koje dostavljaju hranu na adresu i to od oljuštenog voća, preko zalogaja "za nabosti" azijske kuhinje, pa sve do kuvanih, po bakinom receptu, jela.

Imam utisak da, kada se na poslu dogovaramo šta ćemo da naručimo, često razmenjujemo mišljenja i predlažemo kvalitetniju hranu, jer više nije "kul" prosto biti gurman koji uživa u hrani, već pratiti trendove koji tu dominiraju i poručivati ono što >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << je "in".

Vrlo često i šerujemo fotke onoga što smo spremili, pokazujemo kako se super snalazimo u kuhinji i kako odlično baratamo filterima na Instagramu. Lajkujemo različite stranice, i klipove o spremanju nekog jela spakovane u maksimalno minut i po, koliko nam globalni poremećaj pažnje dozvoljava, iako duboko u sebi znamo da je verovatnoća da ćemo ih ikada spremiti - minimalna.

Nove tehnologije su otkrile šta jedemo i šta volimo da jedemo i to više nije naša privatna stvar. Čim to možemo da podelimo sa drugima, mi kroz hranu delimo i druge informacije. Recimo, ako jedeš organsko, šalješ poruku ne samo da brineš o svojoj ishrani, nego i da si i obrazovana, pametna i osoba koja to sebi može da priušti.

Trend opsednutosti hranom, koji vlada u celom svetu, zahvatio je odavno i nas, ali to ne znači da pričom o hrani više brinemo o onome šta u stvari jedemo.

Imamo li svesti o značaju pravilne ishrane u cilju prevencije, ili reagujemo tek kada nastanu zdravstveni problemi?

Postoji bezbroj teorija o značaju hrane i unošenju hranljivih materija u telo. Mnoge bi mogle da se svedu na unošenje ljubavi, podrške i svega onoga što ne dobijamo od okoline, a potrebno nam je. Ako sve to dobijamo, sigurno ne želimo da se pravdamo, već samo da ugađamo sebi. Ipak, ta opsednutost hranom može da nas natera da uradimo nešto korisno za sebe, a to je da eksperimentišemo, nađemo uživanje, a možda se usput i pobrinemo za svoje zdravlje.

Pre nego što odemo u nabavku neophodno je da proučimo listu najotrovnijih namirnica, jer svako malo izađe neko novo istraživanje o štetnosti određenih materija u namirnicama koje svakodnevno jedemo. Imajte u vidu da je Srbija jedina zemlja u okruženju i Evropi koja nema svoju agenciju za bezbednost hrane, pa je stoga neophodan dodatni oprez.

I naravno, nemojte da zaboravite najbitnije: Koliko god da smo danas jeli, i količinski i raznovrsno, sutra smo opet gladni i moramo sve ponovo, i da smišljamo, biramo, pravimo, poručujemo, ali i da jedemo! Valjda nas zato i prirodna potreba čini opsednutima.

Nastavak na Vesti-online.com...