Izvor: RTS, 27.Jun.2012, 09:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto se uvozi voće i povrće
Iako je poljoprivredna zemlja, Srbija uvozi voće i povrće koje sama proizvodi. Samo prošle godine uvezeno je 68 hiljada tona povrća, a izvezeno 15 hiljada tona manje. Rešenje u osavremenjivanju procesa proizvodnje.
Iako je Srbija poljoprivredna zemlja, dešava se da uvozimo voće i povrće koje i sami proizvodimo. Prošle godine, na kupovinu paradajza, krastavca, luka i drugog povrća potrošili smo 30 miliona dolara. Šta uraditi da se uvoz ranog voća i povrća smanji? >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Pomorandže, limun ili banane Srbija mora da uvozi, jer uslova za njihovu proizvodnju nema. Za mnoge može biti čudno to što uvozimo jabuke ili, na primer, šljive, u bilo kojim količinama.
Problem je, međutim, što mnogo više izdvajamo za povrće. Samo prošle godine uvezli smo 68 hiljada tona povrća, a izvezli 15 hiljada tona manje.
"To je velika razlika, ne samo u količini nego i finansijski jer je uvoz tog svežeg prvog povrća jako, jako skup. Šansa imamo ako supstituišemo taj uvoz i ako ništa drugo da mi pojedemo našu ranu proizvodnju povrća. Najviše se uvozi paradajz, kupus, krastavac, šargarepa i to u periodu od januara do juna", kaže Evica Mihaljević iz kompanije "Plodovi Srbije".
S druge strane, dešava se da proizvođači iz Srbije uništavaju rod, jer nemaju kupaca.
"Ispod cene od 15 dinara kilogram krompira se ne može proizvesti, a davali smo ga i za pet i za 10 dinara. Dakle, 50 odsto uloženog novca nismo povratili, a veliki broj ljudi koji nije našao kupce morao je da baci krompir", objašnjava Sredoje Drašković iz sela Močioci kod Ivanjice.
Problem je to što su proizvođači u Srbiji mali, neorganizovani i većina ne uzgaja rano povrće. Uprkos tome što voće i povrće uvozimo, u radnjama je većinom domaća roba, tvrde trgovci. Uvoz, kažu, diktiraju želje kupaca.
"Celokupan asortiman voća i povrća nabavljamo isključivo od domaćih proizvođača, a uvozu se pribegava samo u situacijama kada određeni artikal, u određenom trenutku ili uopšte ne postoji u ponudi na domaćem tržištu", tvrdi Olivera Ćirković iz "Univereksporta".
Srbija bi mogla manje da troši na uvoz povrća, kada bi se proizvodnja osavremenila, što bi značilo podizanje modernih plastenika, uz korišćenje prirodnih resursa koje imamo, kažu stručnjaci.
"Kada bi samo malo više iskoristili naše mogućnosti, a tu pre svega mislim na izvore tople vode, i kada bi usmerili primarnu proizvodnju voća i povrća na ranu proizvodnju, mislim da bi tada mogli značajno da smanjimo uvoz svih vrsta voća i povrća, koje možemo proizvesti u našim uslovima", smatra Drago Cvijanović iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede.
I pored svih nedostataka u prva četiri meseca 2012. godine, izvoz voća i povrća bio je veći od uvoza za 260 miliona dolara. Kada bi se proizvođači udružili ili organizovali u zadruge, još manje bismo uvozili, kažu stručnjaci.
Proces proizvodnje bio bi zaokružen – od ubiranja plodova, preko čuvanja i pakovanja, do prodaje. Onda bi robu iznosili na tržište i van sezone, kada za njom postoji tražnja.
