Izvor: Radio 021, 16.Mar.2015, 18:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto se sudski procesi razvlače u nedogled?
Podaci Ustavnog suda pokazuju da je u toku 2013. godine na osnovu odluka ovog suda država morala oštećenim građanima da isplati čak 831.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na ime naknade nematerijalne štete zbog sporosti suđenja.
Zbog sporosti sudskih procesa država Srbija gubi ogroman novac poreskih obveznika. Ukoliko građanin dokaže da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, prosečna šteta koju država Srbija mora da mu isplati je oko 1.500 evra.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << />Miodrag Majić, sudija Apelacionog suda u Beogradu za 021 otkriva da sporost sudskih procesa nije predrasuda koja vlada u narodu već stvarno stanje srpskog pravosuđa i gorući problem. On tvrdi da u srpsko pravosuđe nije ozbiljno ulagano još od 1945. godine i da je naš pravosudni sistem prilagođen socijalističkom uređenju, što je po njemu ključni činioc zbog kojeg su sudski procesi dugi i neefikasni.
"Već više od deceniju raznorazne vlade pokušavaju da pronađu jednostavna i brza rešenja, najdraža ljudima da čuju, a najlakša vlastima da kažu. Ako se doda činjenica da sudije nasleđuju jako veliki broj predmeta i na sve to doda hronična besparica u kojoj pliva naše pravosuđe, onda ono jednostavno ne može da bude dobro i efikasno. Sva pravosuđa na koja se mi ugledamo su izuzetno skupa, jer privlače najbolje stručnjake zbog dobrih plata i uslova rada. U Srbiji najkvalitetniji pravnici beže iz zemlje ili se bave advokaturom ili nevladinim sektorom. Bojim se da nam sledi makar još jedna reforma, ali nadam se da ovu neće voditi političari nego ljudi koji nešto znaju o ovom poslu", kaže Majić.
Sudije rešavaju preko hiljadu slučajeva
Da bi se razumeo ovaj problem potrebno je krenuti od glavnih činioca koji dovode do toga da suđenja dugo traju. Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije za 021 priznaje da su domaće sudije toliko preopterećene da, kada uopšte ne bi primali nove slučajeve, trebalo bi im pet, šest godina da se reše postojećih. Ona napominje da je situacija različita od grada go grada.
Sa njom se slaže Majić, koji smatra da u nekim manjim sredinama ima previše sudija, pa se desi da danima ili nedeljama nemaju posla, dok sa druge strane u sredinama kao što je Beograd ili Novi Sad, postoji hronični manjak sudija, koji su pod pritiskom i ne mogu da rade jer je predmeta previše pa je samim tim i loš kvalitet suđenja.
"Naše pravosuđe ima mnogo nasleđenih višedecenijskih predmeta koji se vuku. Najčešće se desi da dođe nov mladi sudija koji automatski nasledi oko 500-600 krivičnih predmeta ili 800-900 parnica. On može biti najbolji na svetu, ali on već prvi dan postaje najgori sudija jer ne može da radi sa toliko predmeta, a od njega se to zahteva. Tako se defekt sistema prevaljuje na jednog čoveka, jer niko neće da preuzme odgovornost na sebe", jasan je on.
Iako svaki građanin ima pravo na suđenje u razumnom roku, ovo pravo nije bilo štićeno u Srbiji sve do 2013. godine. Njegova zaštita skromno se pominjala u Zakonu o uređenju sudova i Zakonu o sudijama. Međutim, sada je pravo na suđenje u razumnom roku usko vezano sa pravom na sudsku zaštitu, jer je teško govoriti o poštovanju prava na sudsku zaštitu ako se sudi dugo, sporo, sa odugovlačenjem, tolerisanjem neažurnost stranaka i drugih učesnika u postupku.
Novosadski advokat, Vladimir Beljanski za 021 objašnjava da je suđenje u razumnom roku sastavni i neodvojivi deo prava na pravično suđenje, što je ključno za pravosuđe koje dobro funkcioniše. Standard predviđa da se ne mogu svi predmeti poistovetiti, jer se ne mogu ustanoviti određeni rokovi u okviru kojih se predmeti moraju rešavati. On priznaje da postoje brojne zloupotrebe od strane tužioca ili advokata, zbog kojih se suđenja odugovlače, ali da je zato ključna uloga sudija koje trebaju da procene da li je došlo do zloupotreba i da iste sankcionišu.
Brojke na uštrb kvaliteta
Nisu sva suđenja ista, i svako ima optimalno vreme trajanja. Dragana Boljević za 021 objašnjava koja to suđenja mogu da zastare, a koja nikad ne zastarevaju.
"Samo u krivičnim predmetima se dešava da postupci zastare i da sud ne može do kraja da sprovede postupak nego se donese odbijajuća presuda ili se obustavi postupak zbog zastarelosti. To se dešava zbog toga što se smatra da je pravna sigurnost u krivičnoj materiji veoma važna i da je potrebno da država bude veoma aktivna, kao i Tužilaštvo, kako bi građani znali da li su krivično odgovorni ili ne. To su oni predmeti koje novinari najčešće vide u medijima, iako je njih svega 12 do 15 odsto. Sve ostalo su građanski predmeti, parnični, vanparnični, izvršni, privredni, i tako dalje, i kod njih zastarelost nikad ne nastupa. Tu se podnosi inicijalni akt, pokrene se postupak i dok se ne okonča nije gotov, što može trajati u nedogled", kaže Boljevićeva.
Sudija Miodrag Mojić smatra da i pored pomenutih još dva veoma važna činioca utiču na sporost sudskih procesa, a to su pre svega nedovoljno motivisan stručni kadar i loša materijalna situacija pravosuđa.
"Decenijama smo se u pravosuđu ponašali kao da suđenja nekoštaju ništa, takse godinama nisu naplaćivane, a državni organi su to tolerisali. Svuda u svetu postoje određeni limiti, izaberu se prioriteti da bi se podigla efikasnost. Ali u Srbiji se gonilo za sve i stašta, i za najbagatelnije i najteže stvari istom jačinom, a u stvari se ništa efikasno ne rešava. Na sve to dodajmo hroničan problem srpskog pravosuđa koje juri samo brojke, rezultate, završene slučajeve, sve na uštrb kvaliteta", priča Majić.
Zbog činjenice da nam sudski procesi traju dugo, građani se sve ređe odlučuju da pokrenu sudske postupke i postaju apatični i nespremni da se bore za svoja građanska prava, što je opasno za društvo. Ali ako se i odluče da pokrenu neki sudski spor i ako posumnjaju da im je prekršeno pravo na suđenje u razumnom roku, kome oni dalje mogu da se obrate kako bi zaštitili svoja prava, za 021 objašnjava novosadski advokat Vladimir Beljanski.
"Prvo treba samom sudu ukazati na eventualne greške tokom samog procesa. Onaj ko smatra da mu je i pored te žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, žali se Ustavnom sudu, a ukoliko sud utvrdi da je povređeno to pravo, država svakome isplaćuje naknadu štete. Ukoliko se to pak ne desi, tek se onda ide na sud u Starzburu", rekao je Beljanski.
Srbija piše zakon da bi zamazala oči Strazburu
Ministar pravde Nikola Selaković nedavno je kazao da spori sudski postupci predstavljaju najveći problem srpskog pravosuđa, i najavio novi Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, koji treba da uspostavi odnos između zaštite tog prava i nezavisnosti sudija, koja je u Srbiji poljuljana iz temelja.
Taj nacrt Zakona se već piše. Sa druge strane, Savet Evrope je na osnovu izveštaja Suda u Strazburu dao niz preporuka Srbiji kako da ubrza sudske procese, iako ni jedna ova preporuka nije uvrštena u pomenuti nacrt Zakona. Dragana Boljević objašnjava poražavajuću činjenicu zašto Srbija piše nacrt zakona, a ne usvaja preporuke Saveta Evrope.
"Taj zakon se usvaja ali neće suštinski rešiti problem, a usvaja se da bi naša država pokazala sudu u Strazburu da barem nešto radimo u cilju rešavanja tog problema. To je kozmetičko rešenje problema. A suštinsko rešenje bi bilo da se uvede posebno sudijsko zvanje kao što je "sudijski pomoćnik", a jednom dobrom analizom i izmenom sudske nadležnosti, uvede sistem koji bi dao ujednačen period rešavanja sudskih sporova", priča ona.
Nije Srbija jedina država koja ima problem sporosti sudskih procesa, ali ono što Srbiju izdvaja je očigledan nesklad između tri vrste vlasti, pri čemu prednjači izvršna vlast koja vrši uticaj na zakonodavnu i sudsku, što upravo može biti jedan od razloga zbog kojih se u našoj državi naširoko priča o problemima, a malo zapravo radi na njihovom rešenju.
Više o ovoj temi možete poslušati u okviru kompletne emisije iz serijala "Sigurnost za budućnost".
Ovaj tekst proizveden je uz podršku Evropske unije u okviru programa "Jačanje medijske slobode u Srbiji" kojim rukovodi Delegcija EU u Srbiji, a implementira EPTISA Servicios de Ingenieria. Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost Radija 021 i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Evropske unije. (Gordana Ćosić)
