Izvor: medio.rs, 04.Sep.2014, 11:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zasto-se-ljudi-tesko-menjaju
Zašto je to tako? Zašto nas životno iskustvo suočava sa činjenicom da se ljudi teško menjaju uprkos očiglednosti da bi to bilo bolje za njih? Da li čovek u biti želi da pati, da mu bude loše, da živi u očaju, gubi živce na svakojake gluposti, zagorčavajući sebi život na raznorazne načine?
Nikom od nas nije potrebno veliko umeće niti inteligencija da shvati šta je realno, korisno i pre svega logično, ali se pitam zašto to ne primenjujemo?
U psihoterapijskoj >> Pročitaj celu vest na sajtu medio.rs << praksi to se naziva otpor ka promeni i u radu predstavlja ozbiljan problem za psihološki napredak i rast. Van psihoterapijskog konteksta ljudi to nazivaju bezobrazlukom, tvrdoglavošću, inatom, uživljavanjem u ulozi paćenika, da ne ističem one manje prijatne termine poput: kreten, glupak ili budala. Koliko smo samo puta dodelili ovakav epitet sebi ili drugima, što ne znači da smo nekoga tim rečima celog okarakterisali kao manje vrednog, već smo jednostavno navedenim etiketiranjem registrovali da problem postoji?
Zašto je teško menjati se?
Odgovore pronalazimo na više kolosjeka. Pre svege promene kao takve uvek sa sobom nose neizvesnost, rizik novine, što niko ne preferira imajući na umu da većina ljudi voli sigurnost, pa makar ona ne donosila značajan benefit. Pored rizika koji sa sobom donosi, svaka promena rađa i strahove, kao što su npr. strah od uspeha ili neuspeha, strah od destabilizacije komfora, razotkrivanja.
Dalje, svako od nas je tokom razvoja u potrazi za modelom funkcionisanja koji nas najmanje košta, koji sa sobom pokreće princip ekonomičnosti koji važi za sva zbivanja u prirodi. Čovek teži da nađe model od kojeg ima najviše koristi i najmanje štete. To znači da bi usvajanjem novih modela jedinka morala da plati cenu odricanja koristi koju ima od starih.
Pitam se da li je to odgovor na pitanje zašto žena ili muž trpi nasilje partnera? Zašto roditelj i dalje insistira da njegov potomak završi fakultet? Zašto sin i dalje živi sa roditeljima?
Šta možemo još reći? Promene su nepoželjne jer troše energiju, jer čovek pre svega ima potrebu da uz minimalna ulaganja dobije maksimalni profit. U stanju nepromenjenosti mogu da nas drže i limitirani genetski potencijali te ne može svako podići težak teret bez posledica na telesnu muskulaturu. Dok, isto tako svako od nas poseduje mentalni sistem sa određenim ograničenjima.
Psihoterapeut u radu sa klijentom svoje delovanje usmerava pre svega na razmatranje rizika koji nosi promena uopšte. Da bismo se snašli u svetu mi pre svega stvaramo neke specifične obrasce odnosa prema sebi, drugima i životu uopšte. Ovako formirane relacije omogućavaju čoveku doživljaj stalnosti i izvesnosti. To je razlog zašto smo vezani za bliske ljude, prostor u kome živimo, neke svoje navike, uznemiri nas kada promenimo nešto kod sebe, pa čak i banalna stvar, kada ošišamo šiške.
Jasno vam je da sve to proizvodi doživljaj sigurnosti, odnosno kontrole. No šta je kontrola? Nasmejaću se i reći da je to lažna tendencija, doživljaj kontrole nije stvaran jer sve teče i sve se menja. Zbog potrebe za tom laži mi je često držimo neosvešćenom. Mnogi od nas, naime, poseduju misao o potpunoj kontroli nad svojim životom, iako nas okružuje pregršt dokaza da ne posedujemo ni sigurnost da ćemo biti živi za pola sata, a kamoli nešto drugo. To čime ljudi sebe varaju zove se pseudokontrola, no kako nam odgovara i drži nas u stanju nepromenjenosti daje nam lažni signal da posedujemo moć.
Otpor ka promeni je svakako deo ljudskog potencijala. Fakat je da otpori imaju svoju svrhu jer nas oni u velikoj meri čuvaju od nama teško prihvatljivih istina koje promene nose sa sobom. Problem nastaje kada otpor ka promeni podržava neki psihopatološki simptom, tada se u psihoterapijskoj praksi suočavamo sa jedinkom koja bi želela da reši problem, ali ne želi da se menja.
Hajde probajte da boravite u Parizu, a da sedite kod kuće ili da završite fakultet bez odlaska na ispite. No, ovo drugo je možda i moguće...
Izvor: zenasamja.me
Pratite najnovije vesti putem naše Facebook stranice, Twitter-a ili preko Android aplikcije na vašim telefonima.
