Izvor: RTS, 31.Avg.2009, 17:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto romska deca idu u specijalne škole
Veliki broj romske dece, iako ispunjava kriterijume za upis u redovne škole, nastavu ima u odeljenjima za decu sa specijalnim potrebama. Međutim, po završetku takve škole, izbor zanimanja je ograničen. Roditelji ipak pristaju jer žele da im deca steknu bar neko obrazovanje.
Školska godina počinje 1. septembra. Iako ispunjava kriterijume za upis u redovne škole, veliki broj romske dece nastavu ima u odeljenjima za decu sa specijalnim potrebama.
Roditelji pristaju >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << na to jer žele da im deca imaju kakvo takvo obrazovanje, a u redovnim školama često nema dovoljno razumevanja za mnogobrojne probleme romske zajednice, kao što su nedovoljno poznavanje srpskog jezika, niži prag znanja ali i često izostajanje sa nastave jer su deca prinuđena da rade.
Iako ispunjavaju kriterijum za redovnu školu, troje od ove dece započeće školovanje u odeljenjima za decu sa specijalnim potrebama. Međutim, po završetku takve škole, izbor budućeg zanimanja krajnje je ograničen i obeshrabrujući.
"To je sredina koja intelektualno nije podsticajna.Na motivacionom planu, to je grupa vršnjaka koja ne vuče grupu napred. I, na emotivnom planu, ta deca imaju stalno osećanje nesposobnosti, nemogućnosti da se dovoljno dobro afirmišu", istakla je psiholog Tanja Vasić.
Edvard Sinani iz vrtića "Romski život" kaže da je sve na srpskom i da je korisno šta deca šta sve deca rade u vrtiću, međutim, ističe Sinani, mnoga deca završe u specijalnim školama, za šta je najveći razlog nemaština.
Mnogu romsku decu roditelji primoravaju da rade, a država ih obavezuje da završe školu. Kompromis na koji pristaju i škola i roditelji su Odeljenja za decu sa specijalnim potrebama. Iz ugla deteta, to je previše obaveza, a premalo prava i zaštite.
Nepoznavanje jezika nije hendikep
Smeštanjem u takozvane specijalne škole, roditelji će izbeći opasnost oduzimanja dece, a država će dobiti jeftine skupljače sekundarnih sirovina i čistače ulica. Bez odgovarajuće diplome, budućnost mnoge Romske dece je unapred određena.
Ljuan Koka iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava kaže da mora se pokrene pitanje kako Romska deca završavaju u specijalnim školama i ko o tome odlučuje.
"Školske uprave mnogo više moraju da budu uključene u procese koji znače senzitivisanje društvene zajednice i uključivanje Romske dece i njihovih problema. Jednostavno nepoznavanje jezika ne znači hendikep i da je dete manje inteligentno", istakao je Koka.
Žarko Obradović ministar prosvete naveo je da će inkluzivno obrazovanje apsolutno biti primenjivano.
"Pored opšteg plana biće i pojedinačno. Do sada smo imali situaciju gde ih nije bilo mnogo u školama, ali sada pravimo jednu drugu atmosferu i normativna rešenja da to stanje promenimo i učinimo ga boljim", istakao je Obradović.
Svetli primer su škole koje već dugo obraćaju posebnu pažnju na učenike Rome.
Petar Polimac, direktor Osnovne škole "Kralj Petar II Karađorđević" tvrdi da godinama nijedno romsko dete nije premešteno u školu za decu sa smetnjama u razvoju.
"Jedini problem je gubitak časova, ne znam kako to rade u drugim školama, ali kod nas moram da kažem da imamo razumevanja", rekao je Polimac.
Dok škole poput ove idu u susret problemu, mnoge škole u Beogradu i Sribiji rešavaju problem tako što otklanjaju njegov uzrok.
Tačnije, postoje škole koje godinama ne pohađa nijedno romsko dete. Sa obzirom da Romi žive u svim opštinama, opravdano je zapitati se da li se radi dovoljno na smanjenju diskriminacije romske dece.
