Izvor: RTS, 01.Dec.2016, 00:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto političari ne vole kohabitaciju
Mnogo prava, malo obaveza i mnogo zvocanja – tako premijer opisuje budućeg predsednika Srbije koji nije iz njegove političke opcije. U izjavi za TV Prvu ističe da na kohabitaciju ne bi pristao jer bi to značilo mrcvarenje zemlje u kojem on neće da učestvuje.
Predsednik iz jedne, premijer iz druge stranke. To je kohabitacija. U njoj svako koristi svoje adute: predsednik to što ga biraju neposredno, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Vlada to što vodi državnu politiku.
"Ova struktura može biti i saradljiva i svadljiva i to zavisi od konkretnog političkog konteksta", kaže profesor Slaviša Orlović.
Politički kontekst u Srbiji nije išao u korist saradljive kohabitacije: premijer Đinđić i predsednik Koštunica 2001. godine sporili su se oko saradnje sa Haškim tribunalom. Kosovo je bilo spor u kohabitaciji premijera Koštunice i predsednika Tadića od 2004. do 2007. Od devedesetih Srbija je prošla kroz različite faze odmeravanja snaga.
"I jakog predsednika, kakvi su bili Slobodan Milošević, Boris Tadić u drugom mandatu i Tomislav Nikolić na početku mandata, ili slabe premijere kakva je bili većina premijera koje je davala SPS u vreme Miloševića, zatim Mirko Cvetković kada je Tadić bio predsednik, ali i jake premijere kao što su Đinđić, Koštunica i Aleksandar Vučić", rekao je Orlović.
Ko je jači, premijer ili predsednik, zavisi od većine u parlamentu. A ubedljivu većinu ima SNS. Čemu onda poruke premijera da je kohabitacija neprihvatljiva? Analitičari veruju i zbog držanja tenzija i zbog opreza da predsednički izbori mogu da znače druge promene.
Analitičar Dejan Vuk Stanković kaže da je 2012. godine, porazom Borisa Tadića, počelo dekomponovanje petooktobarske političke nomenklature, a i petooktobarske promene su počele tako što je Slobodan Milošević izgubio predsedničke izbore.
Konačno, ko bi od kandidata za predsednika pominjanih u javnosti mogao biti opozicija politici ove vlade. U unutrašnoj politici – svi, veruju analitičari.
"Opozicija u spoljnoj politici bi bili Šešelj i Boško Obradović, neizvesno je kakvo bi stanovište zauzeo Vuk Jeremić, dok mi se čini mi se da bi Saša Janković podržavao evropske integracije", kaže Dejan Vuk Stanković.
I u spoljnoj politici poslednju reč ima Vlada. Predsednik koji sa njom nije saglasan ne može da menja odluke, ali može da stvara napetosti. Tenzije. Bez obzira na to što je političari ne vole, kohabitacija donosi veću međusobnu kontrolu.
.jpg)
