Izvor: Blic, 23.Mar.2010, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto okrećemo glavu?
U uvek punom autobusu broj 26, u blizini najposećenije gradske pijace (Kalenić), u po bela dana, jedan manijak pokušao je da otme 13-godišnju devojčicu. Od ko zna kakvog ishoda (normalan čovek ne sme dalje ni da misli) spasao ju je vozač autobusa Borislav Đuranović i jedna (!) putnica, Anita Ljubinović. Šta su radili drugi putnici?
Bolje od mene na ovo pitanje odgovorio je Veljko u komentaru na internetu koji je ostavio zgrožen vešću o pokušaju otmice deteta lažnom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pričom o službenom licu i legitimisanju.
„Verovatno su svi gledali kroz prozor, kuckali poruke na telefonima, zverali bilo gde drugo samo da ne vide i ne čuju ništa... To smo mi. Uplašeni, dezorijentisani, sa pogledom na nigde, sa mislima na ništa, bez stida, bez morala...
Čekamo da nam neko drugi reši sve: da nam da posao, da nam da kredit, da nam vrati samopouzdanje, da nam donese sreću, da pohapsi lopove, da nam skine jaram s vrata, da spase nejaku devojčicu na samo korak-dva od nas...”
Manijaka je uvek bilo i biće ih. Problem nisu oni nego mi koji mislimo da nas se zlo ne tiče, da ne treba da mu se suprotstavimo, da je jače od nas, iako nije.
Na ispitu u autobusu 26 pali smo svi osim Anite i Borislava. Takvih ispita ima svaki dan. Za sve nas, i za sve naše 13-godišnje devojčice, bolje bi bilo da te ispite ubuduće položimo.
