Izvor: Večernje novosti, 27.Jul.2013, 22:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zašto ne slavimo pravi Dan nezavisnosti?

Srbiji je, kao što je poznato, međunarodno priznata nezavisnost na Berlinskom kongresu 1878. Bio je to jedan od najznačajnijih međunarodnih skupova u "veku ideja". Od 64 člana Berlinskog ugovora, osam se odnosi na Srbiju. Srbija je postala 27. nezavisna država na svetu. Bio je to veliki uspeh, pre svega trijumf srpske neformalne diplomatije, koju je s velikim umećem predvodio Jovan Ristić. Srbija je do tada bila osmanski vazal, zbog čega nije bilo dopušteno njenom predstavniku da učestvuje u odlučivanju skupa. Ristić je u susretima s predstavnicima velikih sila iznosio argumente u prilog rešenju "Srpskog pitanja". Uputio je i Memoar Bizmarku, predsedniku Berlinskog kongresa, u kome je predstavio u najkraćem vekovne težnje srpskog naroda. Nepopustljivost suprotstavljenih po "Srpskom pitanju" dovela je do usijanja polemiku, koju je Bizmark prekinuo pitanjem "Zar svetski mir zavisi od srpskih granica?"Jovan Ristić je izrazio zahvalnost čelnicima velikih sila koji su ga saslušali i podržali pravedne zahteve Srbije, što je bilo presudno da se odbaci raniji nepravedan "Sanstefanski ugovor". Leopold Ranke, čuveni svetski istorik, čestitao je svom dragom hajdelberškom đaku na postignutom uspehu: "Nezavisnost je najveće blago koje je Srbija mogla dobiti. Nezavisnost je osnova na kojoj države postaju i svoju budućnost obezbeđuju". Jovan Ristić je zahvalio i odgovorio u svom stilu: "Ono što je sloboda za čoveka, to je nezavisnost za državu."Narodna skupština Srbije je usvojila Berlinski ugovor 10. (22) avgusta 1878. Poruka kneza Milana Obrenovića bila je: "Iznutra složni i čvrsti, spolja mudri." Zdanjem u kome je zasedanje održano odjeknula je misao - "u redu nezavisnih država Srbija treba da obezbedi simpatije Evrope i sveta". Nezavisnost Srbije je izvojevana diplomatskom veštinom, ali je usledila i kao potvrda rezultata borbe za oslobođenje i nezavisnost, ne samo tokom ratova 1876. i 1877-1878. protiv trokontinentalnog Osmanskog carstva, nego i kao kruna viševekovnih samooslobodilačkih napora srpskog naroda pod osmanskom vlašću. Bilo je to veliko civilizacijsko postignuće u procesu dugog trajanja od islamizacije ka očuvanju korena srpskog kulturnog identiteta i evropeizaciji. Samooslobodilačkim poduhvatom Srbija je sopstvenom snagom i ne malim žrtvama izronila iz dubina Islamske civilizacije i vratila se posle pet vekova evropskoj porodici država. Svetsko javno mnjenje je stalo na stranu slabijeg a pravednog, diveći se njegovom podvigu. "Njujork tajms" je u tekstu pod naslovom najmlađa evropska država - "The youngest european state" - istakao srpski doprinos Evropi u borbi protiv osmanske sile. U Londonu je objavljen naslov "Najmlađa evropska kći" ("Serbia, the youngest member of the Europen family"). Svetski velikani duha: Tolstoj, Igo, Dostojevski, Darvin, Petar Iljič Čajkovski, Artur Evans, Andrejs Pumpurs ("Letonski Njegoš")... oglasili su se grmljavinom savesti, u duhu apela Viktora Igoa, slavnog pisca i predsedika Svetskog kongresa prijatelja mira, "Za Srbiju" ("Pour La Serbie"). Kao što svaka država obeležava svoju nezavisnost, tako je i Srbija to učinila već naredne 1879. A danas...? U vreme godišnjice ovih događaja nema ni pomena o njima, niti odgovora na pokušaje pojedinaca da se makar podseti na teško izvojevanu nezavisnost Srbije i njenu ne tako davnu sliku u svetu, što ne bi smelo njene potomke da ne čini ponosnim. ZNAČAJ Berlinski kongres 1878. predstavljao je završetak Velike istočne krize, započete Hercegovačkim ustankom u leto 1875. a sazvan je radi revidiranja rusko-osmanskog Sanstefanskog ugovora. Kongres je okupio čelnike sedam velikih sila (Velike Britanije, Rusije, Austrougarske, Nemačke, Osmanskog carstva, Francuske i Italije), kao i predstavnike zainteresovanih država, naroda, autonomija, pokreta. Trajao je mesec dana (1/13. jun do 30. jun/13. jula 1878). Predsedavao je Bizmark, a rad se odvijao u plenumu i po komisijama. Ključne odluke bile su u okviru potrage za rešenjem Istočnog pitanja: smanjenje "Sanstefanske Bugarske" (ruska interesna sfera) i pravo dato Austrougarskoj da okupira Bosnu i Hercegovinu i zavede red, što je bila najveća nepravda prema bosanskohercegovačkim ustanicima, koji su samo promenili gospodara. Bilo je to svojevrsno preuređenje sveta, s ciljem postizanja ravnoteže moći među silama. Bez obzira na slabosti i nepravedno odlučivanje diplomatija velikih sila, mir je održan u "veku ideja". Tamo gde je bio plamen ustanka tokom Velike istočne krize, 36 godina kasnije varnica je zapalila svet.

Nastavak na Večernje novosti...