Izvor: RTS, 24.Apr.2014, 10:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto ne recikliramo
U Srbiji se godišnje upotrebi 360.000 tona ambalaže, a svega 68.000 tona se reciklira. Plastične i staklene boce, limenke, stari papir, završavaju na divljim deponijama i u prirodi. S druge strane, fabrike za reciklažu nemaju dovoljno sirovina.
Južnu Moravu zovu i tužna Morava, jer iako ima ljudi kojima je stalo do nje i koji je čiste, plastične boce, kese i drugo smeće vrlo brzo se ponovo nakupe. Godišnje sa baci oko 30.000 tona ambalažne plastike, koja kao sirovina >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << vredi oko 3,5 miliona evra.
"Ambalaža ima velikog uticaja na zemljište koje kontaminira i na površinske i podzemne vode, ali i na emisije u vazduhu. Za razgradnju jedne limenke u prirodi potrebno je 500 godina. Njena upotreba je moguća kroz reciklažu nebrojano puta i tako dolazimo do uštede 90 odsto energije", kaže Filip Radović iz Agencije za zaštitu životne sredine.
U domaćinstvima završi 70 odsto ambalažnog otpada.
"Prvo se građanima mora postaviti infrastruktura, dati im mogućnost da izaberu na koji način će raditi primarnu selekciju, na koji način će odvajati ambalažni opad koji nastaje kod njih. Morati da ih edukujete. Naša iskustva su da kada građanima Srbije date mogućnost da odvajaju ambalažni otpad, oko 70 odsto je spremno da to radi i bez nadoknade i bez kazne", kaže Violeta Belanović Kokir iz "Sekopaka".
Privreda je obavezna da određeni procenat proizvoda reciklira i ponovo iskoristi. U Evropi je to između 50 i 65 odsto, a u Srbiji za ovu godinu 30 procenata.
"U drugim zemljama u kojima poslujemo, na primer u Rumuniji, Grčkoj i Belgiji postoji sistem prikupljanja ambalažnog otpada od potrošača, čak negde i do sedam vrsta, a potrošači za to dobijaju različite ekonomske stimulanse u vidu popusta na kupovinu u tim objektima u kojima su doneli ambalažu. Još uvek ne postoji sistem koji bi ovde to omogućio, ali to jesu neki od načina za koje razmatramo kako da ih primenimo", kaže Martina Petrović iz "Delez Srbija".
U Beogradu je 2009. postavljeno 39 reciklažnih ostrva za odlaganje ambalažnog otpada.
"Nažalost danas ta recikl-ostrva su izgubila svoju prvu namenu zato što se često obijaju ti kontejneri u pokušaju da se iz njih izvade sekundarne sirovine i često neki nesavesni pojedinci ubacuju i ono što nije predviđeno da se odlaže u te kontejnere", kaže Mirjana Karić iz Gradske čistoće Beograda.
Uskoro će biti postavljeno 15 novih reciklažnih ostrva, gde će se prvi put naći i kontejneri za odlaganje stakla.
