Izvor: Politika, 16.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto nam je crkla krava
Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Da li je presuda Međunarodnog suda pravde suštinski uticala na promenu odnosa vodećih bošnjačkih ličnosti prema Srbiji, a time i na promenu odnosa prema njoj? Podsetimo, presudom je utvrđeno da Srbija nije bila agresor i da nije počinila genocid nad Bošnjacima. Sud je odlučio da je ona odgovorna za nesprečavanje i nekažnjavanje genocida i da BiH nema pravo na nadoknadu štete od Srbije. Takođe, sud je presudio da su vojne i policijske jedinice >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Republike Srpske odgovorne za genocid nad Bošnjacima iz Srebrenice.
Za razliku od rukovodstva Republike Srpske koje je prihvatilo presudu i izvinilo se za genocid na području Srebrenice, bošnjački lideri i deo hrvatskih nisu krili koliko su nezadovoljni. Međutim, odvajanjem od Srbije, ove hipoteke automatski su skinute sa Crne Gore. Član Predsedništva BiH Haris Silajdžić je tim povodom rekao: "Očekivali smo pravdu, ali presuda je takva kakva je". Senat Univerziteta u Sarajevu je odluku suda ocenio kao "planetarnu nepravdu", a poglavar Islamske zajednice u BiH reis-ul-ulema Mustafa Cerić je kazao da Bošnjacima "niko ne treba da govori šta se dogodilo", jer oni znaju "da je sve to došlo iz Beograda".
U tom svetlu zanimljiv je poziv imama sarajevske Careve džamije Sadrudina Išerića muslimanima da "bojkotuju srpske proizvode". Ilustrativan je i sledeći primer: predsednik Stranke demokratske akcije Sulejman Tihić oštro je prošlog leta kritikovao dogovor vlada Republike Srpske i Srbije da Srbija o svom trošku napravi nove mostove na Drini kod Rače i Ljubovije. Da bošnjačke političare ne raduje uspeh Srbije videlo se i posle njenog parafiranja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom. Za Silajdžića je to bila "jasna poruka": "Ubijte svog komšiju, i izvući ćete se s tim."
"Kako je u BiH sve podeljeno na najmanje tri dela, tako su i odnosi sa komšijama podeljeni. Deo političara ne želi da popravi odnose sa komšijama, deo bi da sa svima, u najmanju ruku, bude korektan, a deo misli da sa jednima treba biti u dobrim, a sa drugima u lošim odnosima. Ne računajući političare iz Republike Srpske, Srbija se stalno optužuje za agresiju, genocid i mešanje u unutrašnje odnose u BiH, kaže za naš list član Predsedništva BiH iz Republike Srpske Nebojša Radmanović.
On tvrdi da suštinski nema otvorenih pitanja između BiH i Srbije, osim u jednom malom delu granice. Ali, zato, dodao je Radmanović, ima mnogo izmišljenih problema, među kojima dominira različito tumačenje pogotovo nedavne prošlosti, zatim pokušaj jednostranog otkazivanja sporazuma o dvojnom državljanstvu, negiranja prava Republici Srpskoj na specijalne paralelne odnose sa Srbijom... "S Hrvatskom imamo suštinske probleme koje ne rešavamo, ali nemamo tešku retoriku. Sa ovom zemljom sporna je granica na moru i reci Uni, korišćenje luke Ploče, a nerešeno je i pitanje imovine BiH u ovoj državi koja je procenjena na 1,5 milijardi maraka (767 miliona evra), dok je vrednost njene imovine u BiH oko 200 miliona maraka", navodi Radmanović.
Dobri odnosi sa susednim državama jedan su od uslova za evropske integracije i, ocenjuje Radmanović, oni koji se "svađaju" sa Srbijom nisu za evropski put BiH. Na naše pitanje može li se i kako izaći iz tog kruga, Nebojša Radmanović je kazao: "Sarajevski političari moraju uvažiti da je Republika Srpska 49 procenata BiH i da Srbi, dakle isti narod koji živi u Srbiji, čine više od trećine bosanskohercegovačkog stanovništva. Isto tako, moraju se pomiriti sa činjenicom da je Srbija, od svih bivših jugoslovenskih republika, najveća, najmnogoljudnija i sa najvećim ekonomskim potencijalom. I što je najvažnije, sarajevskim političarima mora biti jasno da su dobri odnosi sa Srbijom presudni za smirivanje stanja u BiH. Hoće li oni to shvatiti ili neće niko ne može reći."
Na kraju, on je naglasio da ekonomija daje nadu da će se odnos federalnog dela BiH prema Srbiji promeniti, jer Federacija BiH ima povoljniji spoljnotrgovinski bilans sa Srbijom nego Republika Srpska.
--------------------------------------------------------------------------
Veze BiH i KiM
Zvanično Sarajevo, konačan status Kosova i Metohije tretira kao unutrašnje pitanje Srbije. Uprkos ovakvom stavu, bošnjački političari koriste svaku priliku da dovedu u vezu događaje u BiH sa statusom južne srpske pokrajine. Tako je Haris Silajdžić i promene Ustava BiH povezao sa Kosmetom i konstatovao da bi davanje nezavisnosti ovom delu Srbije bilo "lakše prihvaćeno u Beogradu, ako on dobije garancije da se učvrstila Republika Srpska. U tom slučaju, Beograd bi mogao da nastavi da radi ono što radi, a to je destabilizacija BiH", zaključio je Silajdžić. Kao jedan od uzroka destabilizacije BiH on je označio i "jednostranu politiku Rusije".
[objavljeno: ]
