Izvor: RTS, 16.Jan.2009, 18:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto luta beogradski metro
Beograd jeste metropola, ali taj izraz bi mu bolje pristajao kada bi imao i metro. O podzemnom prevozu u glavnom gradu Srbije priča se pola veka, svi se slažu da je neophodan, postoji spremnost da se finansira njegova gradnja... Jedino još stručna javnost ne može da se usaglasi kakav metro Beogradu treba.
O beogradskom metrou slušamo duže od pedeset godina. Prvi put se pominje u Generalnom urbanističkom planu iz 1950. godine. Tada je bilo zamišljeno da se koriste postojeće >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << železničke pruge i da metro povezuje trase od Rume do Smedereva i od Pančeva do Obrenovca. Ova je ideja brzo napuštena jer je za posleratnu Jugoslaviju bila preskupa. Isti scenario ponovio se i tridesetak godina kasnije.
Prvi ozbiljan projekat za gradski metro napravljen je 1972. godine. Odlukom o regulativi centra grada postavljena su dva zadatka: plan centralne zone i metro projekat. Te godine osnovan je i Sektor za metro i podzemne radove, koji je vodio arhitekta Branislav Jovin. Generalni urbanistički plan tada je predvideo izgradnju metroa i višespratnih garaža na obodu centralne gradske zone.
Studije i planovi su pravljeni i menjani nekoliko puta sedamdesetih godina, ali se od metroa definitivni odustalo 1982. godine. Para za metro ni tada nije bilo, ali je početa izgradnja beogradskog železničkog čvora koji je bio prva faza projekta beogradskog metroa.
"Tada su iskopani tuneli od stanice Prokop prema pančevačkom mostu, taj severni krak, pa južni prema Rakovici....sigurno je to bila jedna od investicija koja je tada odnosila najveći deo para," podseća Dušan Milanović iz Urbanističkog zavoda Beograda.
Nije problem u novcu, već nemamo plan
Trideset godina kasnije izgradnji Prokopa još se ne vidi kraj, a o prevelikim ambicijama bi se moglo govoriti i danas. Proteklih nedelja čuli smo različita mišljenja o ovoj, ponovo aktuelnoj priči.
Na tribini Ministarstva za infrastrukturu govorilo se o projektu teškog metroa, onom od koga se odustalo početkom osamdesetih.
"Naravno da ne možemo živeti na Marsu, nego živimo u svetu koji ima probleme," rekao je ministar Milutin Mrkonjić. "Naravno da će ova kriza finansijski i nas da pogodi, ali niko do sada nije rekao da se kroz rešavanje infrastrukturnih problema ne bori protiv recesije. Dakle biće metro u Beogradu – u to budite sigurni."
Gostujući u drugom Dnevniku RTS-a gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, koji za sada podržava ideju "lakog" metroa, rekao je da pitanje izgradnje metroa ne treba politizovati već pronaći najbolje rešenje za grad. "Trase su već zacrtane, postoje samo neke minimalne nejasnoće."
"Kad će taj metro? Mnogi Beograđani su već odavno pod zemljom i čekaju." Duško Radović
Prošle su dve decenije od kada je čuveni pesnik i pisac aforizama postavio ovo pitanje. Ako je verovati aktuelnoj vlasti Beograđani će najkasnije za osam godina kroz grad putovati ovim brzim vozovima.
Ako kod političara ima nekih nejasnoća, kod stručnjaka ih nema ni najmanje. Jedini problem je što se njihova mišljenja ne slažu.
Branislav Jovin je sedamdesetih godina bio u timu koji je projektovao beogradski metro. Na tribini Ministarstva za infrastrukturu žestoko je tvrdio da je "teški" metro jedino rešenje za saobraćajni kolaps u Beogradu i kritikovao projekat "lakog" šinskog metroa, čija je izgradnja najavljena planom iz 2003. godine.
"Ono što je isprojektovano ne može da se pomeri ni za santimetar, toliko je precizno urađeno. Taj projekat je osamdesetih godina dobio potvrde da je jedan od najboljih projekata u Evropi," tvrdi Jovin.
Dragomir Mandić, profesor na predmetu Urbani šinski sistemi na Saobraćajnom fakultetu, podseća međutim da osamdesetih godina nije postojao "laki" šinski metro i da je "teški" metro tada bio jedina opcija za Beograd.
"Nažalost ljudi koji su radili na toj studiji u znatnoj meri su ostali konzervativni u svom shvatanju i nisu spremni da prihvate novine koje su se u međuvremenu dešavale."
"Laki" naspram "teškog" metroa
Koncept lakog šinskog sistema smišljen je upravo osamdesetih godina i gotovo svi evropski gradovi, pored klasičnog metroa, danas imaju i ovaj sistem prevoza. Planom iz 2003. godine najavljeno je da će i Beograd do kraja 2008. dobiti ovakav – "laki" metro. Smene u vlasti, kao i uvek, odložile su realizaciju ali taj plan je i danas aktuelan.
"Laki" metro zadovoljio bi potrebe beograđana u narednom planiranom periodu.
"To je sistem koji pruža visoki kapacitet, a sa druge strane omogućava etapnu izgradnju, što je kod teškog metroa nemoguće i to mu je velika mana. U ovoj situaciji šta je bolje? Za Beograd u narednih pedeset godina, sa razvojem koji ćemo imati, obe varijante metroa zadovoljavaju potrebe i ne može se pogrešiti ni sa jednim, pitanje je samo šta je izvodljivo," objašnjava Dragomir Mandić.
Obe varijante metroa imaju svoje prednosti i mane. Razlikuju se u broju putnika koji mogu da prevezu, vremenu koje je potrebno za izgradnju i ceni. "Teški" metro je brži i može da preveze više putnika, ali za igradnju "lakog" metroa potrebno je mnogo manje vremena i skoro duplo je jeftiniji. Ako bi radovi počeli ove godine, do prve vožnje "teškim" metroom prošlo bi između šest i osam, dok bismo u prvi "laki" vagon, prema nekim procenama, mogli da se popnemo za tri godine.
Novac je čini se najmanji problem jer ga Srbija nema dovoljno ni za jednu od ove dve opcije.
Neslaganje stručnjaka oko toga koju vrstu metroa treba graditi u Beogradu, moglo bi da posluži kao još jedan izgovor političarima za odlaganje obećane izgradnje.
Na tribini Ministarstva za infrastrukturu čuli smo "ohrabrenje" – "Kad je cilj u magli i lutanje je ispravan put." Ipak, ne bi valjalo da se to lutanje oduži.
