Izvor: B92, 18.Jun.2013, 20:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto je vežbanje bitno za pse?
Život sa psom ima mnogih prednosti, ali jedna od najvećih svakako jeste prilika da ustanemo sa kauča i krenemo u prirodu kako bismo zajedno uz njih imali fizičku aktivnost. Psima je vežbanje važno podjednako kao i ljudima.
Kao i kod ljudi, danas postoji sve veći broj gojaznih pasa – samo u Americi postoji između 20 i 40 odsto pasa koji su po kriterijumima veterinara gojazni.
Gojaznost sprečava pse da uživaju u brojnim fizičkim aktivnostima ali smanjuje i >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << njihovu izdrživost, brzinu i psima je znatno teže da na kraj izađu sa vrućinom.
Gojaznost je takođe povezana i sa brojnim medicinskim problemima.
Ukoliko fizičke i zdravstvene prednosti vežbanja nisu dovoljne, porazmislite i o bihejvioralnim problemima koji se mogu javiti kod psa.
Psi su po prirodi aktivni, poput njihovih predaka vukova.
Ukoliko ih sprečite da iskazuju svoju pravu prirodu, to može dovesti do frustracije koja se može manifestovati na brojne načine kao što su hiperaktivnost, lajanje, kopanje, jurenje za repom i uništavanjem stvari po kući.
Nemojte mislite da je dovoljno samo psa pustiti u dvorište ili ga odvesti u park. Psima je potrebno društvo i stimulacija.
Pre nego što krenete da pripremate program vežbanja za vašeg psa, bilo bi dobro da se konsultujete sa veterinarom. Želite da budete sigurni da je vaš pas dovoljno zdrav da može da izdrži fizičku aktivnost.
Naravno, treba obratiti pažnju i na godine psa, rasu i njegove potrebe.
NIkada nemojte voditi psa sa sobom na trčanje ukoliko je mlad i nije završio sa rastom – ali mu možete dozvoliti da šeta i trči njegovim sopstvenim ritmom.
Takođe, ukoliko ga vodite u šetnju gledajte da asfalt nije previše vruć za njegove šape i izbegavajte vreme dana kada je temperatura najviša pošto pas neće moći da se hladi kako treba.
Na izbor vežbi može uticati i rasa psa – psi koji su odgajani da budu aktivni određeni vremenski period, poput goniča zahtevaju više vremena za vežbanje od onih koji su navikli na kraće periode intenzivnog trošenja energije.
