Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 14.Apr.2015, 11:40   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zašto investitore dovodimo a ne dolaze sami

Neophodno je da se osvrnemo na čudne termine i pojave koje ih prate na ekonomskom tlu Srbije. Naime, verujem da pojam „dovođenja” postavljen pored pojma investitora ima veliku snagu dokaza kakav je naš odnos ka ekonomskom razvoju.

Nesporno je da se dovođenje kao način kretanja koristi u slučajevima kada je dovođeno tj. vođeno lice iz nekog razloga manje sposobno, ili nedovoljno upoznato sa potrebom da negde dođe i nešto vidi, ili kada postoji neverica od strane dovođenog >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << da bi na nekoj lokaciji za to lice moglo biti ičega korisnog, pa koristimo ubeđivanje i vođenje kao metod da lice od tačke A dovedemo do tačke B i u ostalim sličnim situacijama.

Kod dovođenja je posebno značajno da je vođeni u pratnji svoga vođe, odnosno da oni nekako zajedno kreću i stižu do odredišta. Ova poslednja činjenica je posebno značajna.

Kao neko ko za desetak dana treba da proslavi deset godina bavljenja privatnim preduzetništvom, dobro znam da su ljudi koji se na tržištu sami snalaze ulažući sopstveni novac i vreme u cilju sticanja dobiti itekako temeljno i kontinuirano informišu, koristeći sve moguće izvore od elektronskih izvora podataka, pa do ličnih kontakata.

I, što je još važnije, svaki izvor proveravaju u cilju umanjenja eventualnih visokih rizika. Najvrednijom informacijom smatraju onu dobijenu od drugih privrednika.

Teorija je već veoma dobro izanalizirala vrste i izvore informacija koje ulagači koriste. Znanje o tome šta investitor uzima kao relevantno za svoje odlučivanje je široko dostupno političarima koje zanima i koji iskreno žele da unaprede domaću stvarnost.

Koji su to elementi koji privrednicima mogu da budu signal da je neko mesto pogodno za ulaganje?

Često je osnovni kriterijum transparentnost koja se ogleda u javno donetim i javno izloženim strategijama razvoja, formiranim savetodavnim telima koja odlučuju o bitnim pitanjima razvoja i u kojima privrednici učestvuju i imaju čak i dominantnu ulogu, jednostavnim, brzim, jeftinm i javno dostupnim procedurama, obrazovanim, obučenim, ljubaznim javnim službenicima i tako dalje.

Jednostavno da jednostavnije ne može biti! Logično da logičnije ne može biti! Pa, zašto političari u Srbiji i dalje dovode investitore, a isti im beže kao sapun iz mokre ruke čim primete zgodnu priliku?

Vraćamo se na kretanje vođenog i vođe u paru, u procesu dovođenja investitora.

Morate se složiti da fotografije na kojima političar spasitelj dovodi investitora kao rešenje za problem ogromne bede domaćeg stanovništva jako dobro i po političara povoljno izgledaju u kadrovima medija.

Ako u razmatranje uzmemo samo za investitore značajan pojam transparentnosti upravljanja, koja podrazumeva da sve što političar na bilo kom nivou vlasti čini postaje vidljivo za javnost, shvatamo koliko naši političari to mogu smatrati neprijatnim, jer ih decenije unazad nisu učile otvorenom polaganju računa.

Savetodavna tela u čijem radu učestvuju privrednici koji imaju mogućnost da predlažu i kontrolišu, pa čak i utiču na rad u javnom sektoru su tek kamen u cipeli.

Ona mogu ozbiljno da naruše spokojnost vršenja funkcije stalnim zahtevima, predlozima i nedostatkom tolerancije ka ne ispunjavanjem dogovorenog.

Odnos javnog službenika bilo kog ranga kao feudalnog vladara koji upravlja kmetovima vidljiv je i po čestom neljubaznom odnosu, netransparentnim, skupim i sporim procedurama. Neobučenost službenika je izuzetno značajan pokazatelj koliko se ne poklanja pažnja kvalitetu usluge koju potencijalni ulagač na lokalu dobija.

U ovakvoj atmosferi jedini je način da investitor kroči na naš teren da ga neko dovede, nahrani dobrim domaćim specijalitetima sa roštilja, napoji domaćim rakijama, pa zalije subvencijama i na kraju zalepi za investicionu lokaciju jeftinom radnom snagom koja će da mu radi skoro za džabe.

Sve ovo se učini u nadi da će slike lepo da ispadnu i da će investitor tu da se zadrži bar tokom mandata onoga ko ga je doveo i za potrebe slikanja na narednim izborima.

Namerno ne ističem ni jednu političku figuru, jer smo ovaj film po malo gledali od skoro svake. Na nacionalnom nivou, ili na lokalnim gradskim i opštinskim, lidera sa ovakvim pristupom ima na pretek.

Kad je sve počelo? Od kad postojim je tako, a istoričari možda mogu da nam daju preciznije informacije.

Kada će nam biti bolje?

Kada reformišemo prvo sebe, pa se promeni i pristup obavljanju javne funkcije. Ovo drugo bi trebalo automatski da se desi.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...