Izvor: NoviMagazin.rs, 21.Jul.2016, 13:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto drveće ne može da nas sačuva od klimatskih promena?
Nova istraživanja otkrivaju da će klimatske promene značajno usporiti rast drveća sprečavajući ih da koriste ugljenik-dioksid iz vazduha što će izazvati velike posledice po našu planetu.
Drveće može da uspori zagrevanje naše planete uzimanjem ugljenik-dioskida iz vazduha, ali samo ukoliko je drveće zdravo. Međutim, toplija, duža leta bi mogla da oslabe drveće, uništavajući cele šume i pretvarajući ih u izvore ugljenika, piše američko izdanje Newsweeka. >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs <<
„To je kao da je termostat krenuo naopako“, kaže Margaret Evans, profesor asistent u laboratoriji za istraživanje drveća na Univerzitetu u Arizoni i vodeći autor studije, koja je objavljena u časopisu Ecology.
„Šume se ponašaju kao usisivač ugljenika uzimanjem ugljen-dioksida iz atmosfere, ali što klima bude toplija, drveće će sporije rasti, a što manje ugljenika bude drveće uzimalo, klima će se brže menjati“, kaže Evans.
Evans i njene kolege su koristili više od 2 miliona zapisa o godovima drveća širom Severne Amerike i koristili metriku kako bi razumeli koliko drvo raste svake godine, a uz to su analizirali i klimatske uslove i promene određene godine kako bi napravili projekciju koliko će klima u budućnosti korespondirati sa rastom drveća.
Ispostavilo se da iako toplije temperature mogu da budu dobre za rast drveća u kratkom vremenskom roku, postoji prekretnica nakon koje toplota postane štetna.
U jugozapadnom delu SAD-a, kao i na području Kanade i Aljaske, šume mogu da uspore svoj rast i do 75 procenata zahvaljujući visokim letnjim temperaturama, navode naučnici. To bi moglo da bude pogubno za drveće.
„Kada se stepen rasta drveća snizi u skladu sa stresorima životne sredine poput hladnoće i suše, on može da se održi nekoliko godina, ali na kraju će istrošiti svoje resurse i postaće mnogo osetljivije na dodatne stresore i povećaće se rizik od požara, velike suše ili epidemije insekata“, kaže Noa Čarni, naučnika sa Univerziteta u Arizoni i jedan od autora studije.
.jpg)
