Izvor: Glas javnosti, 16.Okt.2009, 12:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto brišemo tragove prošlosti?
BEOGRAD - Akciju vraćanja naziva ulica u Beogradu herojima Crvene armije iniciralo je svojim potpisima 66 javnih ličnosti. Agencija za usluge i posredovanje u umetnosti i turizmu“Atina“ je inicijativu akademika, doktora nauka, univerzitetskih profesora i umetnika dostavila Ambasadi Ruske Federacije i Skupštini grada Beograda. Među potpisnicima su se našli, između ostalih, književnici Milovan Vitezović i Dobrica Erić, akademici Mihajlo Marković, Vasilije Krestić i Svetislav Basara, >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << vajar Vuk Bojović, operski pevač Oliver NJego, muzičar Bora Đorđević, advokati Veljko Guberina i Goran Petronijević.
Potpisnici su mišljenja da Južni bulevar treba da dobije nekadašnji naziv Bulevar Crvene armije, da se sadašnji Bulevar oslobođenja, na potezu od Slavije do Bulevara Franša D’ Eperea, preimenuje u Bulevar oslobođenja maršala Tolbuhina, a da se Resavskoj vrati naziv General Ždanovljeva. NJihov zajednički stav je da je bitno da imena heroja Crvene armije ostanu u prostoru u blizini Ambasade Ruske Federacije, odnosno u delu grada kojim su jedinice generala Ždanova došle do Slavije u oktobru 1944. godine.
- Mi smo jedini narod koji briše tragove prošlosti i ispada da nemamo istoriju, a ona je krvlju ispisana. Jesam za to da ulice nose imena ruskih boraca jer su nas oni oslobodili, a mnogi su dali i svoje živote. Smatram da je fantastično rešenje da nove ulice nazovu po njima - mišljenja je vajar i direktor zoološkog vrta Vuk Bojović.
On se pita zbog čega bi beogradske ulice nosile imena ljudi za koje retko ko da je čuo i ističe da je za to i da se Josipu Brozu Titu vrati ulica jer je on ipak obeležio jedno vreme.
- Smatram da bratski narod koji je učestvovao u oslobođenju Beograda treba da ima svoje ulice u centru našeg grada i da čestim promenama naziva ulica vladajuća garnitura samo zbunjuje narod - rekao je frontmen „Riblje čorbe“ Bora Đorđević, ne slažući se sa predlogom gradonačelnika Đilasa da bi ulice novijeg datuma mogle poneti nazive ruskih oslobodioca.
Pesniku Dobrici Eriću takođe se nije svideo taj predlog.
- Ako se bude pitala samo vlast, onda neće doći do vraćanja naziva ulicama koje su do pre 12 godina nosile imena crvenoarmejskih heroja, ali ako se bude pitao i narod, onda svakako hoće - rekao je Erić, ističući da je vraćanje starih naziva ulica nešto što treba odmah uraditi.
Prvak opere Oliver NJego ističe da je potpuno bespotrebno da se uklanjaju imena ljudi koji su zadužili ovaj grad i dali život za njega i smatra da treba pitati i običan narod za mišljenje.
- Sigurno bi svi pre bili za Tolbuhina i da su za njega svi čuli nego za nekog Makenzija. Ko je uopšte bio taj čovek? - upitao je NJego.
Advokat Veljko Guberina je ogorčen što su nazivi ulica zamenjeni.
- Kakav je to način? Oslobođenje je došlo ruskim tenkovima, a deca iz komunističkih kuća koja su znala da urliču su promenila nazive. Nadam se da će vratiti stare, ali od današnjeg rukovodstva ništa me ne čudi - rekao je Guberina.
U Komisiji za imenovanje ulica i trgova potvrdili su da je, pored inicijative javnih ličnosti, stiglo nekoliko zahteva za vraćanje naziva ulica po imenima ruskih generala, ali da ne znaju kada će ove inicijative doći na red za razmatranje.
