Izvor: Vesti-online.com, 17.Okt.2015, 06:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zašto Vučić nije Nedić

Zlosrećni đeneral Milan Nedić bio je potpuno svestan da mu konopac posle rata ne gine, jal komunistički, jal ravnogorski, zavisno od toga ko pobedi.

Izabrao je da u istoriju bude upisan kao saradnik okupatora, što de fakto i jeste bio. Čekajući smrtnu presudu, pokušavao je da spase što se spasti može, molio, kumio, lagao, igrao na ivici očnjaka nacističke zveri. U jednom od najtežih vremena srpske istorije, stavio je glavu na panj, da na panj ne bi otišle glave možda >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << i miliona Srba.

Kada su mu tražili da na istočni front pošalje bar simboličnu jedinicu sastavljenu od srpskih vojnika, odgovarao je nemačkog komandanta Srbije rečima da će ti vojnici prebeći Sovjetima, sve sa nemačkim naoružanjem. I uspeo da ga ubedi.

Čupao je kosu zbog "komunaca" i "onog nesrećnog Draže", pokušavajući da Srbe dozove pameti dok ratna oluja koja je ždrala čitave narode konačno ne prođe, ne bi li Srbalja ostalo bar za seme.

Svesno noseći žig izdajnika, mirno je dočekao oslobođenje, isleđivanje i neumitnu smrt.

- E, moj sinko, plašiš babu debelim k....m - odgovorio je isledniku Udbe kad mu je ovaj zapretio streljanjem.

Naš današnji marionetski vladar, uplašen kao nevina mlada prve bračne noći, pišti, kuka i podvriskuje kako je njemu, maltene, teže nego Nediću '41. Njegova ljubav prema Nemcima udarila je u zid germanske hladnoće.

Vrhovni vođa nema ultimatum sto Srba za jednog ubijenog Nemca. Nema ustaše pred nosom, u Zemunu i Sremu (čast izuzecima). Nema bugarske kaznene ekspedicije, Handžar diviziju i pretnju da će, ako ne bude sarađivao, Srbija biti isparčana i podeljena krvnicima na ravne časti, posle čega bi počeo pokolj do poslednjeg srpskog uveta.

Pa, zašto onda Vođa tako uporno srlja u kolaboraciju, vukući za sobom čitav narod? Zbog čega dozvoljava da nam zemlju sadistički kidaju komad po komad, da nam otimaju sve što vredi i to pakuju u famozna poglavlja na putu u društvo večitih neprijatelja?

Pa, zbog vlasti, nije sigurno zbog babinih uštipaka.

Za razliku od današnjeg Vođe, đeneral Nedić se očajnički branio da se ne nađe na mestu predsednika okupacione vlade, jer je znao da time sebi potpisuje smrtnu presudu koju pišu pobednici.

Nedić je bio ucenjen: ili da prihvati da se upiše među izdajnike, ili da njegovom plemenu zatru seme. Đeneral nije imao izbora. Vučić - ima.

I - izabrao je. Dan-dva posle najnovijeg ultimatuma Berlina, svečano je saopštio da će pre podneti ostavku, NEGO SE POSVAĐATI S NEMAČKOM?!

Jer, kao što reče, onomad - Nemačka drži reč. I reče još - kad nešto ne znam, ja priupitam Nemce. Pa je onda kao dete lepio "Mercedesov" znak na srpske autobuse, kao što smo nekad, dok smo bili poštena sirotinja, taj isti znak kačili na "fiće", da bismo bili važniji u društvu.

Nedić je svesni ulazak u izdaju glavom platio. Danas se pojam izdaje promenio, nekadašnji izdajnici sada su evropejci, ljudi budućnosti, pragmatičari, takoreći naprednjaci.

Brinem jedino za Vulina, koji se trese kao prut i otkriva jezivu poruku Zapada Vođi: ne budeš li slušao, ode ti politička karijera. To što ode Kosovo, ma jebeš to, ali šta ćemo bez Njega, mi, siročići mali?!

Predlažem da se raspiše konkurs za novog izdajnika, ovaj se, kanda, malo izlizao od upotrebe.

Ni Nemci ga više ne vole.

Nastavak na Vesti-online.com...