Izvor: B92, 30.Okt.2016, 10:44   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zašto Srbi u Austriji ćute?

Beč -- Počelo je da se krčka u austrijskom loncu pred predsedničke izbore koji su zakazani za 4. decembar. Partije vrbuju glasače, a veliko biračko telo su Srbi.

Procenjuje se da bi na ishod drugog kruga izbora za predsednika Austrije, presudni uticaj mogli da imaju upravo glasovi austrijskih građana poreklom iz zemalja eks Ju.

Samo u Beču ima oko 180.000 Srba od čega njih 90.000 ima pravo glasa, što je brojka koja bi i te kako mogla da bude tas na vagi, naročito >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << jer se kandidati plaše male izlaznosti.

Međutim, postoji jedan problem – Srbe u Austriji ne zanima politika.

Do sada se pokazalo da ljudi poreklom s Balkana retko izlaze na izbore i da često nemaju jasno definisan politički stav. Iako su orgomna, oni su nevidljiva manjina u tom smislu.

Kako onda naterati Srbe da glasaju?

U Ambasadi Srbije u Beču kažu da bi trebalo tematizovati neke stvari, rešavati njima bliske probleme, dati im jasne motive. Osim toga, Srbi u Beču jesu brojni, ali su razjedinjeni. Često putuju kući, ne dotiču ih aktuelne teme... Kažu da se stiče utisak da iako su među prvim strancima koji su se doselili tamo, ponašaju kao da su tu privremeno.

Došli su u različitim vremenima i sa različitim motivima, imaju različit socijalni status i zastupaju uglavnom različita politička uverenja. Ima i Srba u tamošnjim institucijama i politici, ali još uvek nema neko ko bi ih dovoljno motivisao ili ujedinio.

"Ovde ih više zanima da mogu da nađu posao, da rade nesmetano, da primaju redovnu platu i da im to sistem garantuje. Što i jeste slučaj. Čak i ukoliko bi se dogodilo da kompanija ne plati radnika, država bi isplatila zaradu, a onda ona jurila nesavesnog poslodavca. S druge strane ima i onih koje zanima više pitanje Kosova nego da li će metro da bude izgrađen, što s druge strane stranke znaju da koriste. Da li su Srbi ovde zadovoljni? Pa vidi se po tome da li se odavde vraćaju“, kaže CEO Bečkog bala Darko Miloradović.

Birači poreklom iz bivše Jugoslavije tradicionalno su najprivrženiji socijaldemokratama, ali su isto tako mnogi svesni da je desničarska politika, kakvu zagovaraju Slobodarci, dovela do rata u bivšoj Jugoslaviji.

Međutim, ironija političke sudbine je što desničari počinju da drže lekcije iz demokratije i da se dodvoravaju biračima upravo pitanjima oko socijalne politike. Njihova kampanja se sada bazira na migrantskoj krizi i padu standarda za niže slojeve stanovništva, slično kao što su propagirali i zagovornici Bregzita. Ta sudbina je htela da upravo jedan političar za koga važi da je netrpeljiv prema strancima profitira zbog propusta politike koja je devedesetih godina širila antisrpsko raspoloženje u Austriji – predsednik slobodarske partije Austrije Hajnc Kristian Štrahe.

Njega protivnici često optužuju da je nacionalista zbog toga što je osudio nekontrolisanu migraciju, kritikovao sporazum o slobodnoj trgovini EU i Kanade ali je svojevremeno izjavljivao i da strancima ne treba davati socijalnu pomoć.

S druge strane, govori da je Srbima napravljena nepravda bombardovanjem i otcepljenjem Kosova kao i to da će njegova stranka motriti da EU u pristupnim pregovorima ne traži od Srbije priznanje Kosova, ili prekid istorijskih odnosa sa Rusijom.

U svojim govorima umeo je na srpskom da kaže: “Kosovo je srce Srbije“.

Štrahe je i srpskim novinarima koji su boravili u Beču rekao da Srbe i Austrijance deli samo jezik. Ističe da je zahvalan na dobrim kontaktima sa srpskim političarima, i da su Srbi ponosan i snažan narod, što su dokazali time što nisu dozvolili da ih slomi petovekovna turska okupacija.

On nam je i otkrio da kandidat desničarske Slobodarske stranke Norbert Hofer dolazi u posetu Srbiji 8. novembra gde će se sastati sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem, a jedan od ciljeva posete je pokušaj da se animira srpska zajednica u Beču da izađe na izbore.

"Ima mnogo onih koji su integrisani, ali nisu zaboravili poreklo. Tražimo načine da motivišemo Srbe da glasaju. Jedan od načina jeste da se napravi srpska crkva ili da se nađe način kako da se lakše dođe do posla, da se lakše dobije mesto u obdaništu.... ", kaže Štrahe i dodaje da su Srbi među najvrednima u Austriji, odnosno da su najvredniji i da smo dva naroda koja su po mentalitetu, veri i načinu života veoma slični.

Hoferov protivkandidat Aleksander van der Belen iz redova Zelenih takođe najavljuje reforme i nova radna mesta, kao i ujedinjenje veoma različitih političkih tabora.

U senci izbora, Austriju istovremeno potresaju brojni finansijski skandali, kupovna moć građana je oslabila, pa se traži krivac, a birači su očigledno bili spremni da na prošlom glasanju kazne austrijske socijaldemokrate.

Upravo je šef poslaničke grupe Socijaldemokratske partije u austrijskom parlamentu, Andreas Šider kazao našim novinarima da Austrija želi da se što brže uklone prepreke i ubrza ulazak Srbije u EU jer joj je podrška Srbije veoma važna.

Van der Belen odneo je na izborima 22. maja tesnu pobedu nad Hoferom, čija je stranka, Slobodarska partija Austrije, nakon toga uložila žalbu zbog neregularnosti glasanja, što je dovelo do poništenja rezultata neposredno pred Van der Belenovo stupanje na funkciju. To je bio presedan u Austriji.

Predsednička funkcija u Austriji je uglavnom ceremonijalna, ali uprkos tome nosi veliku težinu jer bi Hofer u slučaju pobede postao prvi šef jedne države članice Evropske unije koji dolazi iz krajnje desnice.

Zbog toga se mnogima u “demokratskoj Evropi“ diže kosa na glavi, a Hofer kaže da ga bole poređenja s nacistima i da će dokazati da nema ništa s tim.

Van der Belen mu je poručio: "Mogu da pobedim i drugi put!“.

Izgleda da je na repertoaru novi izborni triler, a Srbi mogu da utiču na to ko će biti pobednik tog filma kada se prebroje glasovi.

Nastavak na B92...