Izvor: NoviMagazin.rs, 03.Jun.2016, 08:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto Srbi "beže" od rada?
KO ovde radi? Često se zapitaju stranci dok obilaze Srbiju i vide "krcate" kafiće i ulice tokom radnog vremena, pune naizgled zdravih i radno sposobnih ljudi. Osim visoke stope nezaposlenosti, u Srbiji zaposleni odsustvuju s posla čak 35 posto više u odnosu na zemlje u regionu, Hrvatsku, Sloveniju, Makedoniju, Rumuniju i Bugarsku.
Ovo su podaci Mreže za poslovnu podršku. Istraživanja u domaćim preduzećima pokazuju da je izostajanje sa radnog mesta najčešće u slučaju >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << bolesti (47 posto), zatim porodičnih problema (22 posto), profesionalnog stresa (18 posto) i drugih ličnih razloga (13 posto). Ženski deo populacije odsustvuje šest procenata više u odnosu na muški. S druge strane, dok jedni simuliraju tegobe da ne bi radili, mnogi na posao dolaze bolesni, jer ne mogu da priušte smanjenje plate.
Bez obzira na razloge i vremensko trajanje, svaka odsutnost sa radnog mesta u savremenom poslovanju tretira se pod pojmom "apsentizam" (od latinske reči absens - odsutan). Kod nas je ova pojava prisutna u svim radnim organizacijama i ne možemo da je iskorenimo, kaže socijalni radnik Jelena Milutinović. Međutim, ako se preduzmu adekvatne mere, problem može da se smanji, smatra sagovornica "Života plus".
- Izostanci sa radnog mesta su opravdani u slučaju bolesti, što podrazumeva lečenje, rehabilitaciju, profesionalna oboljenja, povrede van i na radu, kod trudnoće, porodiljskog, godišnjeg odmora, plaćenog i neplaćenog odsustva. Neopravdano odsustvo se dešava zbog neadekvatnih radnih uslova, nedostatka motivacije za rad, loših međuljudskih odnosa, porodičnih problema i raznih ličnih potreba, koje se ne tiču posla, ali na njega utiču.
* Kako poslodavac može da utvrdi da li je bolovanje lažno?
- Teško je utvrditi lažna bolovanja, odnosno ko simulira bolest, a to se svuda dešava, jer pojedinci koriste razne izgovore i opravdanja da ne budu na radnom mestu. Ako poslodavac smatra da je reč o zloupotrebi bolovanja, važno je da ima svedoka koji bi to potvrdio. Neophodan je razgovor sa zaposlenim, da bi se utvrdili pravi razlozi odsustvovanja. Kada on izbegava priču na tu temu, nadređeni može da se obrati Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje i podnese zahtev za procenu osnovanosti privremene sprečenosti za rad. Ipak, ovo se kod nas retko radi.
VIŠE IZOSTAJU ONI U BRAKU
Statistika pokazuje da kod nas najčešće izostaju zaposleni koji imaju od 40 do 49 godina. Osobe sa srednjom stručnom spremom manje dolaze na posao u odnosu na visokoobrazovane, dok su oni sa radnim stažom od 20 do 29 godina najčešće na bolovanju. Zanimljivo je i da udate i oženjeni u Srbiji češće odsustvuju sa radnog mesta od kolega koji nisu u braku, dok u drugim zemljama oni uglavnom više i predanije rade budući da moraju da izdržavaju porodicu.
* Šta govori visoka stopa "apsentizma" o stanju u društvu?
- Apsentizam zaposlenih je pojava koju ne možemo da eliminišemo potpuno, bez obzira na stepen razvijenosti društva, ali definitivno je pokazatelj da je prisutno nezadovoljstvo. U današnje vreme česta je i pojava "prezentizma", kada zaposleni dolaze na posao bolesni, jer ne mogu da priušte smanjenje plate. Tako mogu da pogoršaju zdravstveno stanje, smanje efekat lečenja, imaju umanjenu radnu sposobnost i učinak. Pojedinci, bez obzira na smanjenje plate, odlaze na bolovanje zbog nezadovoljstva i tvrde da tako kupuju svoj mir, lakše im je da premoste brigu oko novca, nego da rade pod presijom.
* Zašto se toliko "beži" od posla?
- Rad krepi mladost, veseli starost, krasi sreću i nesreći pruža utehu, govorio je Ciceron. Rad je sastavni deo života, omogućava nam materijalnu egzistenciju, ispoljavanje stvaralačkih sposobnosti, utiče na samopoštovanje, pomaže da pravilno kanališemo negativnu energiju i utiče na zdravlje. Kada radimo ono što volimo, imamo umeren stepen samostalnosti u radu, adekvatne uslove i pozitivne međuljudske odnose, to nas čini srećnim. Ali, rad može da bude i veliko opterećenje ako ne postoji sklad između zahteva poslodavca i kompetencije zaposlenog, uslovi su nehumani, loša je radna klima, postoji mobing, ne poštuje se radni učinak ili uprkos trudu i rezultatima ne može da se napreduje. Zaposleni svakodnevno dolaze sa nelagodom, a to uzrokuje loše poslovanje kompanije, pad proizvodnje i dugoročne troškove.
* Kako poslodavac, socijalni radnik ili psiholog, mogu da utiču na smanjenje "apsentizma"?
- Pravi uzroci nedolaska na posao mogu da se ustanove kroz adekvatnu saradnju zaposlenog, rukovodilaca i stručnih lica, poput socijalnog radnika i psihologa. Neophodna je opšta edukacija o apsentizmu, obostrano poverenje i iskren razgovor. Važno je objasniti zaposlenima da je neopravdano izostajanje s posla štetno za njih, njihovu porodicu i poslodavca, odnosno firmu, a ukoliko postoje zdravstveni i drugi ozbiljni problemi, mogu da odustvuju bez straha od gubitka posla ili smanjenja plate. Tu mora da postoji dobra volja rukovodilaca. Istraživanja pokazuju da je u kolektivima, gde su rukovodioci i zaposleni edukovani da upravljaju bolovanjima, smanjena stopa apsentizma. Ovoj pojavi mora da se posveti pažnja, da se odsustvo s posla identifikuje kao društveni problem, razvije strategija za smanjenje, vodi evidencija bolovanja i vrši analiza, kako bi se blagovremeno planirao i organizovao rad, obezbedila zamena odsutnih i otkrili pravi uzroci nedolaska na posao. Podatke je potrebno ažurirati na nedeljnom nivou, da bismo imali prave informacije i na vreme uspostavili kontakt sa odsutnim. Postoji oprez kada su u pitanju određene medicinske informacije, jer je neophodno poštovanje Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.
Sagovornica "Života plus" kaže da se ova pojava može smanjiti ako radne organizacije zaposlenima organizuju sistematske preglede, edukacije, razgovore sa psihoterapeutima, odlazak u velnes centre.
- Saradnja sa Medicinom rada je važna, bitno je da specijalisti utvrde zdravstveno i socijalno stanje zaposlenih, a na sistematskim pregledima lekari ustanove radnu sposobnost, dijagnostikuju obolenje i sprovedu lečenje ili predlože rehabilitaciju i pruže savete.
