Izvor: B92, 02.Dec.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto NATO ne želi da otvori arhive
Hag -- NATO zemlje se žestoko protive mogućnosti da otvore svoje arhive iz perioda bombardovanja, a na zahtev Dragoljuba Ojdanića.
Posle Holandije, Kanade i Velike Britanije još tri zemlje članice NATO-a traže od Haškog tribunala da odbaci zahtev generala Dragoljuba Ojdanića kojom bi one bile primorane da obelodane svu dokumentaciju koju poseduju o njegovom angažmanu za vreme rata na Kosovu, uključujući i informacije prikupljene prisluškivanjem.
SAD, Nemačka >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i Francuska slažu se da zahtev odbrane nije precizan, a da je neograničen pristup poverljivim arhivama nedopustiv.
Zastupnik Sjedinjenih Američkih Država Klifton Džonson ponovio je da zahtev generala Ojdanića izaziva probleme u domenu nacionalne bezbednosti: "Nema sumnje da tražene informacije potiču iz bezbednosnih izvora... Sposobnost države da onemogući njihovo obelodanjivanje jeste način da se taj sistem štiti. Kada se obelodane (takve informacije) onda se kompromituju ne samo njihovi izvori nego i metodi. Kompromitacija bi ugrozila sposobnost države da pribavlja takve informacije i da se štiti od neprijatelja," rekao je Džonson.
Džonson je dodao da su SAD nudile odbrani da zahtev bude rešen kroz "dobrovoljnu saradnju", koja bi podrazumevala da Ojdanićev tim preformuliše zahteve i učini ih specifičnijim, ali da je odbrana to odbila.
Zastupnik SAD-a je prokomentarisao da je zahtev odbrane neprihvatljiv i zbog toga što Ojdanićev tim previđa da, kada bi i pokazali da u traženoj dokumentaciji ne postoje činjenice koje terete bivšeg načelnika GŠ VJ, to nije a priori dokaz da general nije imao "zločinački umišljaj".
Zastupnik Nemačke podsetio je sud da je ta zemlja pokazala spremnost na saradnju i kada je uhapsila i Hagu izručila prvog optuženika koji je izveden pred Tribunal, bosanskog Srbina Duška Tadića. Kada je o obelodanjivanju poverljive dokumentacije reč, međutim, Nemačka deli rezervisanost ostalih NATO članica. Pravni tim Nemačke učestvuje u današnjoj raspravi jer veruje da je reč o principijelnom pitanju iako, kako je objašenjo "nisu našli u svojim arhivama tražene informacije i ne bi bilo otkriveno ništa novo ukoliko bi sud izdao nalog da arhive ponovo budu pretražene.
Oni navode i da je za jednu državu preskup i prevelik posao da organizuje "ogromnu operaciju pretrage" kako bi odgovorila na zahtev odbrane, koji nije specifičan i konkretan. Kao i predstavnik SAD i zastupnici Nemačke zabrinuti su zbog mogućnosti da bi odgovor na zahtev odbrane generala Ojdanića mogao ugroziti tajnost obaveštajnog rada i sistema prikupljanja osetljivih informacija.
Branilac: NATO dužan da sarađuje sa sudom
Reagujući na dvodnevna izlaganja predstavnika zemalja članica NATO-a Ojdanićev branilac, Amerikanac Piter Robinson, podsetio je da rasprava u Tribunalu nije organizovana radi akademske polemike, već da je reč o životu jednog čoveka. "Ovde su prisutne zemlje koje imaju dokumentaciju koja može odlučiti o životu ili doživotnoj kazni zatvora za generala Ojdanića," rekao je branilac.
On je podsetio sudsko veće da su prisluškivani razgovori bili veoma važni u nekim haškim procesima: da je u slučaju Srebrenica iskorišćeno preko 100 takvih razgovora a da je i Žalbeno veće u slučaju Krstić umanjilo kaznu optuženom, za 15 godina, jer je prisluškivani razgovor ukazao da Bratunačka brigada, pod njegovom komandom, nije bila odgovorna za ubistvo na farmi Branjevo.
Robinson je rekao da neke od zemalja učesnica u raspravi, poput Holandije i Velike Britanije, nisu ni pokušale da u arhivama pronađu tražene dokumente, a da Nemačka, koja je to učinila i ustanovila da ih ne poseduje, pred sudom obrazlaže kako bi taj proces bio nemoguć i skup. Sjedinjene Američke Države , rekao je Robinson, uslovljavaju predaju nekih dokumenata obavezom odbrane da ih ne iskoristi na sudu, što je za Ojdanićev tim neprihvatljivo.
Branilac je rekao da se države "lavovski bore da odbrani ne dostave dokumente". Argumentaciju članica NATO-a da zahtevi nisu konkretni Robinson je odbacio uz podsećanje da je isto sudsko veće, koje će odlučivati o njihovom zahtevu, u slučaju Milošević naredilo Srbiji i Crnoj Gori da dostavi na uvid Tužilaštvu mnogo obimniju dokumentaciju. Recimo zapisnike sa sednica Skupštine Srbije održanih u periodu april 1990-jun 1997. godina.
Robinson je zaključio završnu reč upozorenjem da zemlje koje su osnivači Haškog trubunala i pred kojim, u korist Tužilaštva, svedoče njihovi funkcioneri, pomenuti Vesli Klark, Vilijem Voker, Klaus Nauman, ne mogu odbijati da dostave dokumentaciju koja bi mogla biti od velike koristi odbrani jednog optuženika.
Povodom današnje rasprave oglasio se i sam NATO u pismu kojom uverava sud da nepojavljivanje predstavnika Alijanse na raspravi ne treba tumačiti kao nedostatak poštovanja već u svetlu činjenice da se NATO kao organizacija ne bavi obaveštajnim radom već da je prikupljanje takvih podataka stvar zemalja članica.
