Izvor: RTS, 13.Jun.2009, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaštitom ljudskih prava brže do EU
Naša zemlja radi na unapređenju položaja Roma više od mnogih zemalja Evropske unije, istakao ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić. Dobrom praksom u oblasti zaštite ljudskih prava, Srbija već ispunjava uslove za pristupanje i punopravno članstvo u EU.
Ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić rekao je da Srbija čini daleko više za unapređenje položaja Roma od mnogih zemalja Evropske unije, ali da to i dalje nije dovoljno za njihovo potpuno >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << integrisanje u društvo.
Čiplić je, u intervjuu Tanjugu, sumirajući rezultate predsedavanja Srbije Dekadom Roma koje se završava krajem juna, istakao da je inkluzija romske manjine dugoročni zadatak, kojim će sistematski, u narednih deset ili dvadeset godina, morati da se bave sve buduće vlade.
"Naši sugrađani Romi kažu da je njihov položaj u Srbiji, bez obzira na socijalne, zdravstvene i sve ostale okolonosti, daleko bolji nego u drugim državama", rekao je ministar i dodao da je prevazilaženje posledica viševekovne segregacije Roma problem čitave Evrope.
Prema zvaničnim državnim, ali i procenama međunarodnih organizacija, pre svega Ujedinjenih nacija, u Srbiji živi oko 450.000 Roma, naveo je Čiplić, dodajući da očekuje da će 2012. godine, tokom novog popisa stanovništva, biti popisani i svi građani romske nacionalnosti.
Čiplić je ocenio da visokim standardima i dobrom praksom u oblasti zaštite ljudskih prava, Srbija već ispunjava uslove za pristupanje i punopravno članstvo u EU.
Srbija poklanja veliku pažnju zaštiti ljudskih prava
Ministar je istakao da Srbija poklanja veliku pažnju zaštiti ljudskih prava i da nastoji da poštuje i primenjuje najviše međunarodne standarde na tom polju, ali je ukazao na važnost dobrog funkcionisanja sistema zaštite ljudskih prava pred nacionalnim sudovima, kako bi se smanjio broj predstavki protiv Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazuburu.
Čiplić je naveo da je Predlog zakona o nacionalnim savetima manjina u proceduri i da je u Srbiji do sada formirano 15 saveta nacionalnih manjina, čime je Srbija iskoračila nekoliko koraka unapred u odnosu na ostale države regiona.
Čiplić je istakao da nije dobro to što albanska manjina i dalje nema formiran nacionalni savet, jer zbog toga građani albanske nacionalnosti u Preševu, Bujanovcu i Medveđi često nemaju sistemsku mogućnost da ostvare sva prava dostupna ostalim manjinama.
U Sandžaku, kada je reč o Bošnjacima, situacija je mnogo bolja, ocenio je Čiplić i dodao da je tome doprinela činjenica da dvojica najprominentnijih političkih lidera iz tog regiona participiraju u vladi.
Ministar je, međutim, istakao da situacija u područjima Srbije u kojima tradicionalno postoje izraženije nacionalne tenzije ne može da se promeni preko noći, već da je za okončanje tog procesa potrebno vreme.
"Srbija je čistog obraza i sve odluke koje donosi odnose se na sve nacionalne zajednice u Srbiji", naglasio je ministar.
Zadatak svih je promovisanje tolerancije
Čiplić je rekao da je Srbija od 5. oktobra 2000. godine napravila značajan napredak u toleranciji.
"Možemo da kažemo da je društvo postalo tolerantnije i da građani Srbije mogu da se ponose njome jer važi za tolerantnu državu u regionu", rekao je Čiplić, i dodao da to dokazuje i odlična ocena dobijena od Saveta UN za ljudska prava.
Beograd i Srbija su prema rečima ministra Čiplića spremni za "Paradu ponosa".
"U suštini to je jedan od momenata koji će legitimisati Srbiju koliko je spremna da poštuje i toleriše različitosti", rekao je Čiplić.
Ministar je naveo da Ministarstvo za ljudska i manjinska prva i Vlada Srbije neće na poseban način pomagati i promovisati gej paradu, ali da će pružiti političku i moralnu podršku građanima, jer, kako je istakao, svi imaju pravo na okupljanje i promociju svoje slobode.
"U tom smislu zadatak svih nas bio bi da promovišemo toleranciju", naglasio je ministar za ljudska i manjinska prava.
